PRAVNOSNAŽNOST REŠENJA O PRESTANKU RADNOG ODNOSA ZASNOVANOG NA ODREĐENO VREME I PREOBRAŽAJ RADNOG ODNOSA
Nema uslova za preobražaj radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme kada je pravnosnažno rešenje o prestanku radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme.
Iz obrazloženja:
Prema odredbi čana 195. st. 1. i 2. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, broj 24/05 sa novelama): Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Poštujući ovu pravnu normu tužilac je propustio da traži zaštitu protiv rešenja o otkazu ugovora o radu koja su donošena i tužiocu dostavljena posle isteka vremena zasnovanog radnog odnosa po svakom od naznačenih ugovora o radu. Radi toga ova rešenja su postala pravnosnažna, pošto tužilac nije tražio sudsku zaštitu radi njihovog poništaja. Tužba za utvrđenje da je tužiocu radni odnos zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme u ovoj parnici zasnovana je na pravilu iz odredbe st. 1. i 4. člana 37. naznačenog zakona koja norma propisuje da radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može trajati duže od 12 meseci i da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. Iz navedenog proizilazi da do ovog preobražaja dolazi po samom zakonu kada su zato ispunjeni uslovi. Međutim, ako poslodavac to pravo ospori zaposlenom odnosno sa njime ne zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme onda zaposleni zaštitu svoga prava ostvaruje pod uslovima iz odredbe člana 195. st. 1. i 2. Zakona o radu. U ovom slučaju tužilac je propustio da traži sudsku zaštitu protiv naznačenih rešenja o prestanku radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme po naznačenim ugovorima o radu zbog čega su ta rešenja ostala pravnosnažna. Zato su ona dokazno svedočanstvo da je tužiocu na zakonit način prestao radni odnos. Za slučaj da je pravo tužioca povređeno rešenjem o prestanku radnog odnosa zaštitu povređenog prava tužilac je mogao tražiti samo poništajem rešenja upravo iz razloga ispunjenosti uslova za preobražaj radnog odnosa. Nastupanjem pravnosnažnosti rešenja o prestanku tužiočevog radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme njegov radni odnos kod tuženog je prestao konačno i trajno i tužilac je izgubio ne samo pravo da više pobija ta rešenja sudskim putem što on i ne čini u parnici već i da traži preobražaj radnog odnosa da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Poštujući ovu pravnu normu tužilac je propustio da traži zaštitu protiv rešenja o otkazu ugovora o radu koja su donošena i tužiocu dostavljena posle isteka vremena zasnovanog radnog odnosa po svakom od naznačenih ugovora o radu. Radi toga ova rešenja su postala pravnosnažna, pošto tužilac nije tražio sudsku zaštitu radi njihovog poništaja. Tužba za utvrđenje da je tužiocu radni odnos zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme u ovoj parnici zasnovana je na pravilu iz odredbe st. 1. i 4. člana 37. naznačenog zakona koja norma propisuje da radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može trajati duže od 12 meseci i da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. Iz navedenog proizilazi da do ovog preobražaja dolazi po samom zakonu kada su zato ispunjeni uslovi. Međutim, ako poslodavac to pravo ospori zaposlenom odnosno sa njime ne zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme onda zaposleni zaštitu svoga prava ostvaruje pod uslovima iz odredbe člana 195. st. 1. i 2. Zakona o radu. U ovom slučaju tužilac je propustio da traži sudsku zaštitu protiv naznačenih rešenja o prestanku radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme po naznačenim ugovorima o radu zbog čega su ta rešenja ostala pravnosnažna. Zato su ona dokazno svedočanstvo da je tužiocu na zakonit način prestao radni odnos. Za slučaj da je pravo tužioca povređeno rešenjem o prestanku radnog odnosa zaštitu povređenog prava tužilac je mogao tražiti samo poništajem rešenja upravo iz razloga ispunjenosti uslova za preobražaj radnog odnosa. Nastupanjem pravnosnažnosti rešenja o prestanku tužiočevog radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme njegov radni odnos kod tuženog je prestao konačno i trajno i tužilac je izgubio ne samo pravo da više pobija ta rešenja sudskim putem što on i ne čini u parnici već i da traži preobražaj radnog odnosa da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4520/10 od 21. aprila 2010. god)
Autor sentence: Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu
Responses