PREMEŠTAJ ZAPOSLENOG NA DRUGI ODGOVARAJUĆI POSAO

*Premeštaj na odgovarajući posao podrazumeva da zaposleni koji se premešta na određeni posao s obzirom na vrstu i stepen stručne spreme i ostale radne sposobnosti može te poslove obavljati i vrednujući sve to prema odgovarajućim uslovima na tu temu iz ugovora o radu, prema uslovima naznačenim u sistematizaciji.*
*Iz obrazloženja:*
Prema odredbi člana 171. stav 1. tačka 1. i stava 2. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) i u slučaju premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada.
Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tačka 1 ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.
Kod tuženog je došlo do promene u organizaciji rada jer je uvedena nova organizacija rada tako da se poslovi procene štete na vozilima više ne obavljaju u ekspoziturama zbog čega tužilac te poslove više ne može da obavlja (činjenično utvrđenje iz ožalbene presude). Međutim, u pravnoj situaciji kada tužilac nema znanja na računaru tada on nema posebna znanja potrebna za obavljanje poslova na koje je premešten zbog čega poslovi iz Aneksa 3. Ugovora o radu broj 120051 od 16.06.2004. godine koji je zaključen 30.03.2009. godine nisu odgovarajući poslovi za tužioca. To nisu isti uslovi kao oni u pogledu potrebnih znanja imenovanih u ugovoru o radu. Slovo zakona upotrebljava iskaz: odgovarajući posao. To podrazumeva da zaposleni koji se premešta na određeni posao s obzirom na vrstu i stepen stručne spreme i ostale radne sposobnosti može te poslove obavljati i vrednujući sve to prema odgovarajućim uslovima na tu temu iz ugovora o radu. To se meri i prema uslovima naznačenim u sistematizaciji pa kada zaposleni nema potrebna znanja na računaru tada on ne ispunjava uslove za obavljanje poslova na koje se premešta. Nema, jer to nisu uslovi iz ugovora o radu gde nije navedeno znanje na računaru. Radi toga ožalbena presuda se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Pravilno zaključuje ožalbena presuda da je znanje na računaru elemenat obrazovanja i osposobljenosti zaposlenog u procesu rada, ali ako zaposleni nema ta znanja i veštine ne može se premestiti na određeni posao (gde se taj uslov zahteva). O tome ožalbena presuda ne vodi računa u delu u kome je preinačena zbog čega je u tom delu odlučeno kao u izreci ove presude.
Okolnost da je zaposleni prihvatio ponudu za zaključenje aneksa ugovora ne eliminiše njegovo pravo da pred nadležnim sudom osporava njegovu zakonitost – član 179. stav 4. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/05 sa novelama) što je tužilac i učinio podnošenjem tužbe u ovoj parnici.
*(Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 4621/10 od 14. aprila 2010. godine)*
*Autor sentence: Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu*