“EKONOMSKA I SOCIJALNA POLITIKA EU I ULOGA SINDIKATA”
Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert (FES) organizovao je 26. novembra peti po redu seminar u okviru projekta “Uloga sindikata u procesu pridruženja EU”. Seminar na temu “Evropska ekonomska i socijalna politika i uloga sindikata” razmatrao je glavne aktere u procesu pridruženja, nove mehanizme EU prema zemljama kandidatima i u tom okviru mesto i ulogu civilnog društva, posebno sindikata.
Govoreći o politici proširenja i novim mehanizmima EU, koordinatorka za regionalne inicijative Tima za smanjenje siromaštva I socijalnu inkluziju, Aleksandra Tomanić je naglasila da Evropska unija sve više pažnje posvećuje ne samo sadržaju nego i primenjivosti instrumenata, odnosno koliko će buduće članice EU moći da primene sve ono što je tokom pregovora zaključeno. Posvećuje se velika pažnja regionalnoj saradnji, gde je najveći uspeh do sada imala saradnja u okviru baltičkih zemalja, ali koje su imale i pre procesa pridruženja EU dugu tradiciju saradnje. Što se tiče našeg regiona posebno je značajan Regionalni savet za saradnju, te Dunavska strategija EU koja okuplja 14 zemalja u Podunavlju. Za sada su rezultati ovih inicijativa nedovoljni a njihovi efekti uz prepoznavanja značaja domaćih aktera bili bi vidljivi u budućnosti. Program reformi zapošljavanja i socijalne politike (ESPR) je novi instrument EU kojim će za zemlje u procesu pristupanja EU biti utvrđeni i praćeni prioriteti u oblastima zapošljavanja i socijalne politike. Kao strateški proces struktuiran je po modelu Strategije Evropa 2020, što znači da uključuje pametan, održiv i inkluzivni razvoj. U ovom Programu svakako ima prostora za civilno društvo, pre svega sindikate.
Darko Šeperić, savetnik za socijalnu politiku, evropske integracije i projekte SSS Hrvatske istakao je da je Savez samostalnih sindikata Hrvatske od samog početka imao pozitivan stav o procesu pridruženja ističući značaj transparentnosti, uključenosti socijalnih partnera i javnosti u procesu pregovora, te da pristupanje ne sme biti iskorišćeno za snižavanje postojećeg nivoa radnih i socijalnih prava. Insistirano je na analizi učinka pridruženja EU na nivou sektora, što je isticano tokom pregovaračkog procesa gde je otvoreno 35 pregovaračkih poglavlja (2004./2007. – 31) uz 127 merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Stvarni uticaj civilnog društva i socijalnih partnera na proces pregovora bio je ograničen – pregovaračke pozicije bile su predstavljene s mogućnošću komentara dok sindikalni predlozi nisu bili prihvaćeni.
Glavni problemi za Hrvatsku i nakon pridruženja su niska stopa zaposlenosti, nezaposlenost mladih, dugotrajna nezaposlenost. Nakon dobijanja članstva u EU otvara se mogućnost učešća u nizu institucija i tela EU s predstavljenošću socijalnih partnera – EESK, Odbor Evropskog socijalnog fonda, Savetodavni odbor za slobodu kretanja radnika, Upravni odbor Evropskog centra za razvoj strukovnog obrazovanja (CEDEFOP), Upravni odbor Evropske agencije za sigurnost i zdravlje na radu (EU-OSHA), Eurofond, kao i radna tela EKS-a – Odbor za ekonomiju i zapošljavanje, Odbor za koordinaciju kolektivnog pregovaranja, radne grupe za ekonomsku i socijalnu koheziju i druga.
Što se tiče izbora za Evropski parlament, SSSH se oba puta uključio u kampanju sastavljanjem liste sindikalnih očekivanja idućeg saziva Evropskog parlamenta. U narednom periodu predstoji usklađivanje zakonski određenih godina starosti za odlazak u penziju između žena i muškaraca, te povećanje godina za penzionisanje na 67. Do marta 2015. sprovešće se i druga faza reforme zakona o radu uz savetovanje sa socijalnim partnerima posebno u pogledu uslova otpuštanja i radnog vremena, te u cilju sprečavanja dalje segmentacije tržišta rada; revizija sistema određivanja plata u cilju bolje usklađenosti kretanja u području produktivnosti i platnih uslova. Prioritet će biti uspostavljanje kontakta s neprijavljenim mladim i pokretanje privatnog sektora kako bi se omogućila veća ponuda stručne prakse, u skladu s ciljevima Garancije za mlade. Za sada je zaustavljeno donošenje Zakona o povremenim poslovima uz pomoć mobilizacije javnosti, šire koalicije sindikata i drugih organizacija civilnog društva, te ukazivanjem na negativne primere Nemačke i drugih zemalja.
Što se tiče evropskih fondova i učešća u projektima, SSSH je tokom pristupnog perioda postepeno povećavao ulogu, odgovornost i učešće u budžetu projekta – od formalnog učešća do pouzdanog partnera i aplikanta. Ukazano je na veoma komplikovanu proceduru te značaj prilagođavanja projekata potrebama sindikalnog rada. Cilj SSSH je postepeno povećavati kapacitete za korišćenje EU fondova, ali i projekte iskoristiti za jačanje kapaciteta stručnih službi sindikata.
Responses