AMERIČKA ADVOKATSKA KOMORA: NEUSTAVAN NACRT SRPSKOG ZAKONA O SEZONSKIM RADNICIMA

Nacrt zakona o sezonskim radnicima u Srbiji je – neustavan, stoji u upravo objavljenom izveštaju Američke advokatske komore.

U obrazloženju se navodi da nacrt propisa, čiji je puni naziv Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima, nije usaglašen sa potvrđenim međunarodnim sporazumima i obavezama Srbije.

Izveštaj „Komentar na uticaj Nacrta zakona o sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima u Srbiji na prava za sindikalno organizovanje“ objavio je Centar za ljudska prava Američke advokatske komore u okviru programa Justice Defenders (pravosudni branioci).

U njemu se navodi da su uslovi i efekti nacrta zakona o sezonskom radu u suprotnosti sa sporazumima i međunarodnim obavezama Srbije.

“Budući da u skladu sa članom 167, stav 1. tačka Ustava Republike Srbije, svi zakoni moraju biti usklađeni sa ratifikovanim međunarodnim sporazumima, nacrt zakona o sezonskim radnicima je u sadašnjem obliku, prema pravu Srbije – neustavan”, ocenila je Američka advokatska komora.

Nacrt zakona, kako se ističe, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa obavezama Srbije u pogledu ljudskih prava, uključujući i one koje proističu iz članstva u Međunarodnoj organizaciji rada i njenim potvrđenim konvencijama.

U izveštaju Američke advokatske komore navodi se da je Vlada Srbije predstavila zakon o sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima za koji se predviđa da će biti usvojen pre aprila 2022. Nacrt zakona širi upotrebu nestandardnih oblika radnog angažovanja šireći broj industrijskih grana i vrsta poslova koji se mogu smatrati sezonskim i produžuje dozvoljeno maksimalno trajanje takvih ugovora.

“U isto vreme, Nacrt zakona stavlja nestandardne oblike radnog angažovanja uređene ovim zakonom van tradicionalnog sistema rada, lišavajući ogroman broj radnika njihovih radnih prava, uključujući i pravo na sindikalno organizovanje”, ističe se u izveštaju.

Dalje, kako se dodaje, Nacrt zakona spušta kriterijume u pogledu angažovanja i upošljavanja radnika iz inostranstva kada se angažuju pod nestandardnim oblicima radnog angažovanja “što posebno zabrinjava u svetlu nedavnih incidenata i optužbi u pogledu prinudnog rada stranaca kao posledice trgovine ljudima u Srbiji”.

Nacrt zakona, kako se ocenjuje, utiče ne samo na radnike u sezonskom zapošljavanju i njihova prava na sindikalno organizovanje, već i na sindikalno organizovanje onih radnika koji su u tradicionalnim oblicima rada u skladu sa postojećom regulativom o radu.

U dokumentu se ističe da Zakon o radu Republike Srbije koji je trenutno na snazi, ekspllicitno garantuje prava sindikalnog organizovanja radnika koji se nalaze u stalnom radnom odnosu.

“Ipak, član 2. Nacrta zakona eksplicitno kaže da će angažovanje u skladu s ovim zakonom biti smatrano radom van radnog odnosa. Posledično, ako ovaj Nacrt zakona bude usvojen radnici će biti van radnog odnosa i bez prava na sindikalno organizovanje”, upozorava se u izveštaju.

Oduzimanje radnicima slobode organizovanja i kolektivnog pregovaranja ovim Nacrtom zakona, nije u skladu sa brojnim međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela.

“Pored obaveza preuzetih članstvom u Međunarodnoj organizaciji rada u pogledu poštovanja i promovisanja slobode udruživanja, Srbija je ratifikovala i fundamentalne konvencije Međunarodne organizacije rada u poglledu slobode udruživanja, zaštite prava organizovanja i priznavanja kolektivnog pregovaranja. Srbija je takođe priznala prava svih da formiraju ili se priključe sindikatima i preduzela mere da ta prava pripadaju svima, kao i da sindikati mogu da funkcionišu samostalno na osnovu paktova UN o ljudskim pravima kao i slobodu udruživanja i cilju zaštite svojih interesa i prava na kolektivno pregovaranje u Revidiranoj evropskoj socijalnoj povelji”, navodi se u dokumentu.

Američka advokatska komora ukacuje da Nacrt zakona bitno proširuje spektar radnika koji se smatraju radnicima van radnog odnosa i negativno utiče na pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje.

Zloupotreba radnih prava migranata i stranih radnika u Srbiji je u porastu i Nacrt zakona će verovatno pogoršati situaciju, ocenjuje se u ovom izveštaju.

“Među najsvežijim primerima, novembra 2021. godine nevladine organizacije u Srbiji su dokumentovale radne uslove i izrabljivačke ugovore vijetnamskih radnika koje je uposlila kineska kompanija guma u Srbiji. Nevladine organizacije su utvrdile da su pasoši radnika oduzeti i da radnici žive u lošim i nezdravim uslovima. Ove radnike migrante uposlio je podizvođač, kineski Shangdong Linglong Tire Co – China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co. Ltd. (CEEG TEPC). CEEG TEPC i još jedna kineska firma, Sichuan Dinglong Electric Power Engineering Co. Ltd., koje su potpisale identične jednogodišnje sporazume sa (vijetnamskim) radnicima koji odstupaju od srpskih zakona i međunarodnih standarda rada”, navodi se u izveštaju.

Dalje, ukazuje se da su, prema procenama nevladinih organizacija, uslovi iz ugovora kršili zakone Srbije u pogledu maksimuma dnevnih radnih sati i slobodnih dana, i omogućavali su davanje otkaza radnicima koji pokušaju da se organizuju u sindikat.

“Uprkos brojnim primerima ukidanja prava, srpska vlada nije ni pokušala da proveri uslove rada, čak je, navodno, tvrdila da inspekcije nisu utvrdile ništa loše u pogonima Linglonga”, ističe se u izveštaju.

Konstatuje se da su, s obzirom da ti radnici ne mogu pristupiti kanalima kolektivnog pregovaranja za poboljšanje svojih radnih uslova, uvučeni u zatvoreni krug zloupotrebe i nemoći, “koji je već dokumentovan u drugim kontekstima i koji će takođe ugroziti radne uslove za sve radnike u obuhvaćenim sektorima”.

“Ukratko rečeno, zaštita prava na sindikalno organizovanje je imperativ kod radnika migranata, zato što su podložniji lošim radnim uslovima, krađi nadnice i surovim ekonomskim uslovima. Suzbijanje slobode udruživanja i kolektivnog pregovaranja na osnovu ovog Nacrta zakona, samo će pogoršati izrabljivačke uslove rada i rizike po bezbednost i zdravlje na radu, što je u suprotnosti sa brojnim konkretnim obavezama Međunarodne organizacije rada koje Srbija prihvatila, kao i sa navedenim fundamentalnim konvencijama”, ističe se u izveštaju.

U tekstu se ukazuje da je poštovanje slobode udruživanja je ključno za efikasnu zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu, kako je već prepoznato brojnim konvencijama Međunarodne organizacije rada kojima je Srbija pristupila.

“Na primer, prema Konvenciji o bezbednosti i zdravlju na radu iz 1981. godine, članice koje su ratifikovale konvenciju, poput Srbije, prihvatile su obavezu da osiguraju sporazume sa predstavnicima radnika ili njihovim reprezentativnim organizacijama, da sarađuju i konsultuju se sa poslodavcem o svim aspektima bezbednosti i zdravlja na radu. Slično tome, Srbija je prihvatila međunarodne obaveze da obezbedi jednake mogućnosti i tretman svih regularnih radnika migranata u pogledu prava sindikalnog organizovanja na osnovu Konvencije o radnicima migrantima iz 1975. godine”, navodi se, između ostalog, u izveštaju Centra za ljudska prava Američke advokatske komore.

Inače, program Justice Defenders (pravosudni branioci), u okviru kojeg je objavljeno ovo istraživanje, mobiliše globalnu pravnu zajednicu da podrži branioce ljudskih prava širom sveta koji se suočavaju sa odmazdom za svoj rad. Program je nedavno – u julu 2021. godine – pokrenuo svoj “Labor portfolio”, preko kojeg se pruža pomoć braniteljima radnih prava i koji ima za cilj unapređenje radnih prava i poboljšanje uslova rada.

Related Articles

Responses

Ostavite komentar