GAJIĆ: VERUJEM U BUDUĆNOST SSSS

Sindikat koji ima tako bogatu prošlost, mora da ima i budućnost i zato verujem da će Savez samostalnih sindikata Srbije opstati i nastaviti da jača u borbi za bolji svet rada, izjavio je doskorašnji predsednik Veća SSSS za grad Jagodinu Miroslav Gajić.

U tom cilju, potrebno je stalno podmlađivanje kadrova, kao i poštovanje sopstvenih akata, pre svega Statuta i Pravilnika o materijalno-finansijskom poslovanju, rekao je Gajić, koji je posle dve decenije obavljanja te funkcije otišao u zasluženu penziju.

On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, ocenio da, uprkos činjenici da su stariji rasli u drugačijem sistemu, dok mladi dolaze sa drugačijim shvatanjima, spoj iskustva i mladosti je dobar i nije sporan, jer i jedni i drugi rade zbog sredstava za život.

„Ne vidim problem u tome. Mladima je možda lakše, jer veliki deo posla u pogledu informisanja i organizacije mogu da obave preko društvenih mreža. Međutim, ne treba da zaborave sopstvenu izgradnju i liderstvo, a to mogu i moraju starom, oprobanom metodom – štrajkovima i protestima“.

Gajić je istakao da je neophodno da se i u narednom periodu jača jedinstvo i solidarnost, a ne materijalne vrednosti, naročito ne pojedinca ili neke grupe „jer, nažalost, ima primera da je upravo lična korist nekima prioritet“.

Dugogodišnji sindikalac ne smatra verodostojnim pojedina istraživanja koja govore da radnici ne veruju sindikatima, jer se, kako kaže, to pitanje ne može posmatrati generalno.

„Sve zavisi od toga ko i za koje potrebe naručuje takve ankete ili analize. Veći problem je to što je država dovela poslodavce koji ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje. Međutim, to ne znači da mi kao sindikat nemamo slabosti. Ima ih svakako i treba konstantno raditi da one što manje utiču na ostvarivanje osnovne uloge sindikata“, smatra Gajić.

Govoreći o trenutnom stanju radnih prava, on kaže da se ono nije mnogo promenilo i da tamo gde nema sindikata jedini način da se dođe do rezultata jeste obraćanje inspekciji ili sudu, „a to je skupo i dugo traje“.

Kršenje radnih prava se u prethodnom periodu najčešće odnosilo na veliko kašnjenje ili odsustvo isplate zarada, ali je sa krizom došlo do promene. Sada imamo veliki problem sa stranim investitorima, koji su sa državom sklopili ugovore čije su odredbe najčešće u suprotnosti sa Zakonom o radu.

On, za sada, ne očekuje bolji socijalni dijalog, „jer svi socijalni partneri najpre traba da budu ravnopravni, konkretno prilikom dokazivanja reprezentativnosti“.

Govoreći o stanju u Jagodini, Gajić je rekao da je ono isto kao i u ostatku Srbije. „Tamo gde imamo kolektivne ugovore, a to je, uglavnom, tamo gde je država poslodavac na različitim nivoima, stanje je bolje. Kod privatnih poslodavaca, sa časnim izuzecima, položaj zaposlenih je lošiji. Veoma često takvi poslodavci traju dok traju sredstva koja, po raznim osnovama, uplaćuje država“.

Saradnja sa lokalnom zajednicom je, prema njegovim rečima, bila korektna, te da „sve zavisi od toga koliko smo kao sindikat u mogućnosti da izvršimo pritisak po konkretnom pitanju“.

Gajić veruje da će novi predsednik tog veća nastaviti da se bori za bolji materijalni položaj zaposlenih i veća radna prava, kao i da će jačati rad Veća.

„Za sada jedini kandidat za predsednika je moj dugogodišnji saradnik i iskusni sindikalni borac“, zaključio je Gajić.