Jovanović: Budućnost sindikata treba gledati očima mladih

Budućnost sindikata treba gledati očima mladih, ali je, ipak, spoj iskustva i mladosti dobar preduslov za rešenje svih problema, izjavio je Slobodan Jovanović, novoizabrani predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Jagodinu i opštine Ćuprija, Paraćin, Svilajnac, Despotovac i Rekovac.

„Prednost, naravno, dajem mladima, koji su budućnost našeg sindikata. Pitanje je samo kako odrediti formulu ili šta treba učiniti da stari, zbog iskustva, ne budu previše oprezni i da time ’guše’ inicijative mladih, a mladi da ne čine rizične i nedovoljno osmišljene poteze koji mogu da nanesu štetu organizaciji“, rekao je Jovanović.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, podsetio da postulat naše organizacija čini zajedništvo i solidarnost – principi od kojih, zapravo, zavisi uspešnos sindikata u svakoj akciji.

„U nekoliko poslednjih decenija ovi principi su ciljano, kroz razne podele, svesno zanemareni. Imajući u vidu nove izazove koji očekuju sindikat, osim obnove ovih vrednosti, neophodno je postaviti u vrh prioriteta i znanje sindikalaca da prepoznaju i adekvatno se postave prema novinama“, smatra ovaj pravnik, sa dugogodišnjim sindikalnim stažom, koji je, pre izbora za čelnika jagodinskog veća, bio dugi niz godina sekretar tog veća i akter u gotovo svim sindikalnim dešavanjima na području te opštine.

Jovanović priznaje da se, u ovim teškim i turbulentim vremenima, koja su iza ali i ispred nas, kao organizacija nismo najbolje snašli i da smo ostavili dosta prostora za sve koji su u nejedinstvu radnika videli i iskoristili sopstvenu šansu.

To je, prema njegovim rečima, dovelo do pada poverenja u sindikate, ali i u državne institucije.

„Proces vraćanja poverenja, po mom mišljenju, jeste proces koji ne dopušta loše procene i kardinalne greške u sveopštoj zaštiti sadašnjeg i budućeg položaja zaposlenih, ali i ne dozvoljava prevelika oklevanja i kalkulacije svake vrste tokom sindikalnih aktivnosti“.

Jovanović ističe da su izazovi brojni i da se dele na izvesne i uglavnom predvidive, poput novih formi zapošljavanja, sve većeg rada od kuće, tehnološkog razvitka.., kao i na nepredvidive, kao što je pandemija, koja je donela sasvim nove okolnosti rada i življenja i koja nameće prilagođavanje „u hodu“.

„Opšte je poznato da nova tehnološka rešenja smanjuju potrebu za radnom snagom, ali je, istovremeno, ne eliminišu. I novu tehnologiju mora neko da osmisli, napravi, hrani podacima, kontroliše, održava… Sigurno je da za svaku predvidivu novinu, kao sindikat, moramo biti pripremljeni, koliko je moguće, daleko pre nego što ona zaživi u praksi“, istakao je on.

Prema njegovim rečima, prioritet jagodinskog veća, ali i cele organizacije u narednom periodu jeste da, kratkoročno, učini sve da položaj zaposlenih „ne sklizne“ sa liste interesovanja u „moru“ domaćih i svetskih kriza svake vrste, a dugoročno, da na svaki način pokuša da spreči dalju restrikciju prava i pogoršanje položaja zaposlenih.

Govoreći o stanju radnih prava, Jovanović naglašava da je ono na nezadavoljavajućem nivou u odnosu na raniji period i sa tendencijom daljeg pada.

„Sudeći prema sporadičnim najavama budućih izmena propisa u ovoj oblasti, očekuje nas teška borba da se makar zadrži postojeći nivo radnih prava“.

Jovanović je ukazao da je sindikalno organizovanje u toj opštini znatno opalo sa „redukovanjem“ ili gašenjem preduzeća u realnom sektoru, dok kod novih, naročito stranih investitora, uspostavljanje sindikalne mreže ide veoma teško.

„Pojedinačno posmatrano, deo zaposlenih, koji je u manjini, relativno se dobro nosi sa svim nedaćama zahvaljujući primanjima u nivou oko prosečne zarade, dok se veliki broj njih nalazi na donjoj lestvici i često se suočava sa neizvesnostima svake vrste u zavisnosti od visine primanja i obaveza koje proističu iz brojnosti i strukture porodice“.

Prema zvaničnim podacima, za decembar prošle godine, prosečna neto zarada na nivou pomoravske oblasti iznosila je 79.378 dinara, a u Jagodini, za isti period, oko hiljadu dinara više. Iako nema preciznih podataka o broju zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, procenjuje se da 15-20 procenata živi od „minimalca“, što je 7.500-8.000 zaposlenih.

Govoreći o formama kršenja radnih prava, Jovanović navodi da su najčešće na udaru primanja zaposlenih, na različite načine, poput zakidanja na obračunu „greškama“ u evidentiranju radnih sati u redovnom režimu ili kod smenskog rada, neplaćanje prekovremenog rada…

Pored toga, veliki broj poslodavaca nastoji da uštedi na račun bezbednosti i zdravlja zaposlenih, a sve izraženiji je ignorantski odnos prema socijalnom dijalogu, važećim državnim propisima, čak i prema sopstvenim odlukama u postupku donošenja opštih akata  iz oblasti radnih prava.

„Imam utisak da ima poslodavaca koji bilo kakav kontakt ili dogovor sa sindikatom doživljavaju kao lični neuspeh i upravo kod njih se najčešće javljaju problemi i oblici kršenja radnih prava“, ukazao je predsednik jagodinskog veća.

Prema njegovim rečaima, kolektivni ugovori se poštuju tamo gde ih ima, ali je sve teže doći do njih. Ima poslodavaca koji su se izveštili za različite oblike opstrukcija pregovora, a na ruku im idu i nedovoljno precizne zakonske odredbe.

„Rada ’na crno’ ima i biće jer to, kratkoročno, odgovara poslodavcu i zaposlenom. Inspekcija rada koja deluje na ovoj teritoriji ima zapažene rezultate kada se radi o sprečavanju poslodavaca da angažuju zaposlene bez prijave. Prema podacima dostupnim na sajtu Ministarstva za rad, inspekcija je za 11 meseci prošle godine kod 63 poslodavca u Pomoravskom okrugu pronašla 152 lica koja su radila ’na crno’, najčešće kod poslodavaca iz sektora građevine i trgovine“.

Radna i sindikalna prava su, uglavnom, srazmerna snazi sindikata kod poslodavca i uvek ima dovoljno prostora da se trenutno stanje poboljša.

„Kod stranih investitora sindikalizam teško prolazi tako da, prema onome što se može čuti od zaposlenih, ima dosta prostora za poboljšanje stanja u pogledu zarada, uslova rada i odnosa prema zaposlenima“.

Jovanović ističe da su italijanske firme u Jagodini poprilično apsorbovale broj nezaposlenih u Jagodini. One su, najpre, amortizovale broj onih koji su ostali bez posla po osnovu programa za rešavanje viška u društvenim preduzećima, a poslednjih godina to su firme u kojima egzistenciju nalaze mladi.

Ima i poslodavaca kod kojih su otvorene mogućnosti za zaposlenje, ali se tu, uglavnom, radi o mestima gde se  zaposleni ne zadržavaju dugo zbog teškog i nedovoljno plaćenog posla.

Saradnja sa lokalnom zajednicom je, prema njegovim rečima, generalno dobra, „a takvom je čini međusobno uvažavanje činjenice da svako radi posao za koji je nadležan“.

„Međutim, odnos sa lokalnim samoupravama na ovoj teritoriji, nije svuda isti. Najbolju komunikaciju do sada smo imali sa čelnim ljudima Grada Jagodina, dok se takva ocena, sa jednim ili dva izuzetka, ne može dati za odnos naših poverenika za opštine i tamošnjih lokalnih funkcionera.

Naravno, postoji ogroman prostor za bolji socijalni dijalog uz dobru volju i međusobno poverenje, zaključio je Jovanović.