Generalni štrajk u Belgiji

Belgija je danas u generalnom štrajku. Najveći sindikati u zemlji zahtevaju povećanje plata kako bi se neutralisali efekti inflacije, većoj od 12 odsto i skoka troškova energije.

Od noćas je poremećeno funkcionisanje železničkog saobraćaja, danas ne rade gradski prevoz, škole, tržni centri, policija i neki industrijski sektori. Na aerodromu Brisel-Zaventem više od polovine letova je otkazano na preventivnoj osnovi, što utiče i na polaske i dolaske.

Mnogi belgijski radnici više ne mogu da sastave kraj s krajem, računi su previsoki, plate niske. Cene gasa su za samo godinu dana poskupele za 130 odsto, struje za 85 odsto, a goriva za 57 odsto. A sada i cene hrane rastu.

Pod pritiskom sindikata vlada je preduzela korake da ublaži račune za energiju. Smanjen je porez na dodatu vrednost na energente, uvedeni su jednokratni grantovi i niža, „socijalna“ tarifa je proširena na ugroženije grupe.

Ovi koraci su dobrodošli, ali belgijska vlada bi trebalo da učini više da ograniči cene za sve. Ako to nije moguće na evropskom nivou, Belgija mora da preduzme korake na nacionalnom nivou – Francuska, Španija i Holandija su to već učinile.

Indeksacija plata je najbolji sistem za zaštitu kupovne moći u vreme inflacije. Ali indeksacija u Belgiji ne nudi 100 posto zaštitu. Oko 850.000 radnika mora da čeka godinu dana na sledeću indeksaciju, do 1. januara 2023. godine.

Oni su u međuvremenu morali da plate svoje uvećane račune, ali nisu dobili nadoknadu. Indeksacija plata posebno ne uzima u obzir više cene goriva, tako da uvek dolazi do gubitka kupovne moći.

Mnoge kompanije iskoristile su ublažavanje pandemije da povećaju svoje cene i profit, što je doprinelo većoj inflaciji, priznao je član izvršnog odbora Evropske centralne banke.

To se desilo i u Belgiji. U drugom kvartalu 2022. marže profita bile su 46%, najveće do sada. Kompanije stoga imaju dovoljno finansijskih rezervi, ne samo da se nose sa indeksacijom plata, već i da povećaju plate na strukturiraniji način. Ipak, od finansijske krize 2009. godine, povećanje realnih plata (preko indeksacije) u Belgiji nije bilo, za razliku od Holandije, Francuske i Nemačke, gde su realne plate rasle.

Povećanje plata, pored indeksacije, ograničeno je u Belgiji kroz veoma restriktivni, zloglasni Zakon o konkurentnosti. Iako belgijski sindikati osporavaju ovaj zakon, vlada ga striktno primenjuje.

Poslodavci se na osnovu zakona zalažu za zamrzavanje plata u 2023-24. Današnji generalni štrajk, nakon demonstracija 80.000 ljudi u Briselu u proleće, glasan je poziv na njegovu hitnu reformu.

Velike energetske kompanije vide svoje profite udvostručenim ili čak trostrukim u poređenju sa prošlom godinom. Ova kriza sigurno ne pogađa sve podjednako. Ali oni koji od toga profitiraju ne nalaze se samo u energetskom sektoru. Druge kompanije ostvaruju visok profit zbog izuzetnih okolnosti — i one bi trebalo da daju svoj doprinos. Oni koji beleže izuzetno visoke marže trebalo bi da podležu povećanoj poreskoj stopi.

Mnoga socijalna davanja su često preniska da bi obezbedila pristojan život i potpadaju pod evropsku liniju siromaštva. Sindikati i organizacije poslodavaca imaju važnu reč u tome koliko se i kako povećavaju socijalna davanja.

Poslodavci su, međutim, blokirali takvu diskusiju, tako da je na saveznoj vladi da donese jednostranu odluku o povećanju socijalnih davanja. Današnji štrajk je takođe važan signal solidarnosti između onih koji rade i onih koji imaju beneficije.