Новогодишњи интервју са председником војног Синдиката „Гвоздени пук“ Љубишом Милошевићем

Синдикално удруживање у Војсци Србије је могуће од 2011. године. Шта ви као војни синдикат можете да учините за запослене?
Синдикат је веома користан вид удруживања, нарочито у једној затворерној средини као што је Војска у којој командовање и наређење представљају основ функционисања. Синдикат има за улогу, пре свега, контролу послодавца у поштовању законом загарантованих права радника тј. у овом случају војника. Ипак постоје случајеви где командири или команданти непривикнути на синдикално деловање не реагују на угрожавање права запосленог у Војсци, у том случају се не морамо обраћати само том лицу које је на било који начин угрозило запосленог, већ можемо проблем одмах изнети Министарству одбране, Генералштабу или некој трећој надлежној институцији. Овакве могућности синдиката додатно уозбиљују односе претпостављених према својим потчињенима у оним местима где делује наш Синдикат. Са друге стране, ако постоји здрава комуникација са послодавцем Синдикат може запосленима да реши многе проблеме кроз захтеве, предлоге, преговоре и учешћем у изради важних законских регулатива итд.
Ми смо себи од самог старта зацртали пут без уплитања у политику, прозивања појединаца и стварања негативне атмосфере која може само да штети члановима. Наша визија је поштовање традиционалних вредности и части српског војника у скалду са нашим именом синдиката „Гвоздени пук“. Направили смо Синдикат који ће поштовати жеље и потребе својих чланова и у сваком тренутку их чинити поноснима што су део ове заједнице.
Који су то проблеми који терају припаднике оружаних снага да се обрате синдикату?
Најчешће су то захтеви за повећање плата и других финансијских принадлежности јер, поред патриотизма, увек је битно колику плату примимо на крају месеца и да ли можемо са тим износом издржавати себе и породицу. Такође постоје жалбе на однос претпостављених према потчињенима јер се често догађа да функција повуче људе да се према нижим чиновима понесу противно правилима и законима. Можда ће звучати парадоксално али и у институцији која по свим истраживањима има највеће поверење грађана постоје проблеми. Они су скоро увек произашли из лошег тумачења закона, другим речима, ако нешто следује припадника али он то законом загарантовано право не остварује. У оваквим случајевима Синдикат најпре покушава да реши проблем обраћајући се лицима која су директно одговорна, ако проблем и поред тога не буде решен Синдикат се даље обраћа вишим инстанцама. На самом крају ангажујемо тим адвоката како би се проблем решио ван Војске – судским путем. Синдикат никад не одустаје!
Ви сте један веома млад синдикат али вас то није спречило да се убрзано развијате. У којим градовима делује Синдикат „Гвоздени пук“?
Наш Синдикат јесте млад, постоји тек пет година али већ има око три хиљаде чланова организованих у преко тридесет синдикалних група широм Србије . Синдикат смо основали управо из разлога што се нисмо у потпуности слагали са деловањем осталих синдиката у војсци у протеклим годинама. Оснивањем Синдиката смо одбацили све негативне стране синдикализма које смо уочили у њиховом раду. Доказали смо запосленима у Министарству Одбране и Војсци Србије, и поред велике негативне кампање и дезинформација од стране разних појединаца и организација који сматрају по себе штетним наше оснивање, да смо озбиљан сарадник који стоји иза своје речи, да умемо да изнесемо проблеме својих чланова и адекватно их решавамо, да не дозвољавамо да нам било ко води Синдикат сем нас самих и наших чланова, да ћемо све урадити што је у складу са законом да побољшамо радни, материјални и животни положај запослених.
У чему се разликујете од осталих војних синдиката?
Пре свега, ми на оснивање још једног синдиката видимо као шансу да се још више побољша поштовање закона и социо-економски статус запослених. Разликујемо се и у томе што су овај Синдикат основали запослени у МО и ВС без ичије помоћи унутар или ван система одбране, што смо једини синдикат који уме да одржи балансирану комуникацију са командним структурама и Министарством одбране, а да при том очува кредибилитет у преговорима о проблемима запослених и бори се у њихово име. Ово је Синдикат који повезује запослене са свим осталим безбедносним структурама у земљи, као и са свим часним и патриотским организацијама које ће нам помоћи у промоцији и очувању часног позива српског војника.
Управо тако. Војнички позив је од вајкада представљао оличење части и поштења. Какав је српски војник данас?
Српски војник је увек часно служио свом народу зато је и данас веома цењен. Данас војничка реч има посебан значај и поштовање, и управо због тога, и данас би млади радо радили у војсци али су проблем још увек недовољно високе плате , дневнице и остале накнаде које су у војсци по разним основама ограничене. Захтеви које војнички позив поставља пред појединаца су тешки, а плата је и даље недовољна да покрије сва одрицања са којима се сусрећемо током службе. Надамо се да ће се тај сегмент поправити ускоро и да ће све више младих желети да каријеру започну у Војсци Србије.
Плате припадника у оквиру пројекта “5000” су увећане чак и до три пута. Шта мислите о томе и да ли ти припадници желе у синдикате?
Таквим наглим увећањем плата малом броју припадника, док осталима још увек нису доведене на неки разуман ниво, је начинио велико незадовољство међу запосленима. Сви су сагласни да би у специјалним јединицама требало да постоје додаци којима ће се издвојити у складу са обавезама. Дошли смо у ситуацију да професионални војник у пројекту “5000” са 3 дана стажа има већу плату него пуковник, командант неке бригаде са огромним искуством и дугогодишњим школовањима у систему. Незадовољство ће бивати све интензивније уколико ускоро не дође до корекције коефицијента и осталим припадницима војске јер су обавезе преобимне а припадници сматрају да супотцењени оваквим поступком.
Што се тиче чланства, ми имамо чланова и међу запосленима у оквиру тог пројекта. Већина су часни војници и знају да се синдикат стално бори за све њих а да је новац пролазан. Наравно, нађе се и ту по који појединац, коме је новац битнији од свега, заборави на колегијалност , подршку и залагање синдиката и због веће чланарине од пар стотина динара не жели у синдикат. Синдикат је свакако обезбедио многе погодности и уговоре, попут мобилне телефоније са попустима преко 70% где чланови могу значајно уштедети и оправдати своју чланарину, што и овим припадницима није занемарљиво, нарочито ако разумеју и поштују наш рад.
Који су вам кључни циљеви у 2024.години?
У 2024.години пре свега очекујемо да решимо стални радни однос за професионалне војнике који су у војсци навршили минимум два уговора. По први пут смо за то добили и подршку Генералштаба ВС и остало је да се кроз измену Закона о ВС то конкретизује. Ту су и многи финансијски проблеми попут повећања плата, дневница, накнада за УТС и решавање стамбеног питања, накнаде за превоз, принадлежности за обављање задатака у КЗБ… Много је проблема који муче и цивилна лица на служби у војсци Србије попут бенефиција, одласка у пензију, лечења у војним здравственим установама, боловања, отпремнина… Након празника ћемо интензивирати комуникацију са Министарством одбране у циљу решавања ових проблема.
Како мислите да остварите зацртане циљеве?
Константним увећањем чланства и доказивањем свим релевантним структурама и појединцима да смо организација вредна поштовања са којом вреди сарађивати. Желимо да аргументовано представимо послодавцу сваки проблем уз образложење зашто је то корисно и за запослене и за послодавца. Верујемо да ћемо тако успети многе проблеме да решимо. Не интересује нас ко је на власти, а ко у опозицији. Интересују нас једино проблеми запослених и само на њих ћемо се и усмеравати.
Како би све подигли на један виши ниво, приступили смо Савезу Самосталних Синдиката Србије. Формирали смо Синдикат за одбрану и безбедност Србије у коме су обједињени војска, полиција и инострани послови а на чије чело сам ја изабран. На овај начин ћемо моћи озбиљније да представимо послодавцу проблеме који нас муче и пронађемо решења за исте.
Колико разумевања имате од стране Министарства одбране и Генералштаба за проблеме које муче данашњу Војску?
Наступањем једног оваквог Синдиката, који зна да преговара са свима на разуман начин и уз обострано поштовање, наилазимо на све веће разумевање од стране Војске. Са друге стране све је већа воља да се изађе у сусрет захтевима Синдиката. Трудимо се да отворимо једну нову епоху синдикализма у којој ће Синдикат Гвоздени пук бити прихваћен за равноправног партнера од стране послодавца у побољшању радног и материјалног положаја запослених, као и у доношењу закона и одлука које се тичу наших чланова.
На том тешком путу ка бољој будућности запослених у МО и ВС наилазите на више опструкција других синдиката, уместо на сарадњу, чак су неки направили и плагијате вашег синдиката. Зашто је то тако?
Тако је, ми синдикализам у војсци као и све остало што радимо доживљавамо часно и одговорно и тако се и понашамо. То је за пар година привукло много чланова, од којих су неки прешли и из других синдиката. Поједини синдикати нису знали како да се носе са тим па су почели да опструишу наш рад на разне начине. Претили су тужбама члановима ако се ишчлане, нису хтели да ишчлане чланове који им предају иступницу, пропагирали су разне приче о нашем оснивању и раду а врхунац је плагијат нашег синдиката који су направили чланови управног одбора неког синдиката. То све говори о њима, не о нама јер ми се боримо за права и потребе запослених а не против других синдиката а они ако не умеју да учине неки корак користан за запослене нека нас копирају, нека праве плагијате и шта год им воља. Војни синдикат Гвоздени пук је препознатљив већ у целом МО и ВС са централом у граду Гвозденог пука, Прокупљу и било чија неозбиљност и незрелост неће то нарушити.
„Гвоздени пук“ је најодликованија јединица коју смо икада имали, Прокупље је град у коме је седиште Синдиката. Да ли мислите да сте дорасли „Гвозденом пуку“?
“Гвоздени пук” је своју славу стекао у ратовима. Ми смо синдикат основали и назвали у њихову част да би се што чешће помињало њихово име и сачувало за генерације. Ми смо војници, заклели смо се животом да ћемо бранити свој народ и отаџбину, уколико дође до тога видеће се ко је чему дорастао.
Ми се не поистовећујемо са храбрим јунацима “Гвозденог пука”, ми се поносимо њима и оснивањем синдиката у Прокупљу у години “Гвозденог пука” покренули смо једну лепу причу која никада неће отићи у заборав. Дали смо частан назив Синдикату што нам даје додатну обавезу да се части и држимо и да не обрукамо своје претке које промовишемо кроз нашу организацију.