Stranci koji rade na „crno” nelojalna konkurencija domaćim radnicima

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je lane izdato 52.169 dozvola za rad strancima. Najviše državljanima došlo je da radi u Srbiju iz Ruske Federacije – 20.396 (5.567 žene), potom iz Kine – 10.603 (1.119 žene), Turske – 5.071 (133 žene), Indije –5.010 (60 žene) i sa Nepala –1.123 (260 žene). “Najmanje radnih dozvola, preciznije po jedna, u 2023. godini izdato je državljanima sledećih zemalja: Andora, Zelenortska ostrva, Kongo Gvatemala, Gvineja…”, napominju u NSZ-a. Na ovu temu nedavno su se oglasili i reprezentativni sindikati u Srbiji koji, očito, nemaju jedinstven stav oko zapošljavanja stranih radnika – u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) smatraju da je to pogrešna politika, a u UGS „Nezavisnost” da oni popunjavaju upražnjena mesta u Srbiji i nisu konkurencija domaćoj radnoj snazi, prenela je Beta. Cilj dolaska više od 50.000 stranih radnika u Srbiju u toku prošle godine bio je zadržavanje niske cene rada kako bi se privlačile strane direktne investicije. Kako smatra Zoran Mihajlović, sekretar Veća u Savezu samostalnih sindikata Srbije, broj stranih radnika u Srbiji je inače i veći od zvaničnog podatka. “Radnici nam dolaze i preko stranih agencija za zapošljavanje i ima ih dosta koji rade na crno. Te agencije ne mogu da se kontrolišu, a taj rad se mahom odvija stihijski”, tvrdi za „Politiku” Mihajlović. Ti strani radnici, posebno oni koji rade na „crno” su, prema njegovim rečima, nelojalna konkurencija domaćim radnicima. Na „crno” često rade i na gradilištima. “Primera radi, Ministarstvo trgovine je nedavno objavilo da je priliv stranih turista u Srbiju uvećan za 40 odsto. Tu su Turci, Rusi Kinezi… Pitanje je da li oni dolaze ovde samo kao turisti ili da bi radili, mahom na crno. Pitanje je i koliko su te radne dozvole koje dobijaju validne”, dodaje on.
“Inače, uslovi za dolazak i zapošljavanje stranaca u Srbiji dosta je liberalizovani od kada je izmenjen Zakon o zapošljavanju stranaca i omogućeno dobijanje jedinstvene dozvole za rad i boravak na tri godine preko portala u roku od 15 dana, ali strani radnici ne prolaze potrebnu obuku ili psihološki test”. Ipak, treba istaći da nismo protiv zapošljavanja stranaca u Srbiji, ali da bi trebalo uvesti kontrolu i određena pravila, to je tačno. Treba im obezbediti i bolje uslove za rad i veća radna prava, smatra Mihajlović. Prema rečima Čedanke Andrić, predsednice UGS „Nezavisnost”, objedinjavanje dobijanja radne i boravišne dozvole je usklađivanje sa propisima u zapadnim zemljama. “Kada se pogleda struktura radnika koji su prošle godine došli u Srbiju, oko 20.000 je došlo iz Rusije, uglavnom se bave informatikom i da bi izbegli rad pod sankcijama u toj zemlji i oni plaćaju porez državi Srbiji. Kineski radnici su vezani za firme iz te zemlje koje rade u Srbiji, a ostatak radnika iz Indije, Turske, Nepala i drugih zemalja su, uglavnom, sa niskom školskom spremom i popunjavaju upražnjena radna mesta i deficitarna zanimanja”, podsetila je Andrić, a prenela Beta.