POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA DRŽAVNE ORGANE

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

 

ZA DRŽAVNE ORGANE

 

(“Sl. glasnik RS”, br. 38/2019)

I UVODNE ODREDBE
Član 1
Ovaj kolektivni ugovor (u daljem tekstu: Ugovor) zaključuju Vlada i sindikati.
Ugovorom se, u skladu sa zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama, uređuju

prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u državnim organima, međusobni odnosi učesnika Ugovora, postupak izmena i dopuna Ugovora i druga pitanja od značaja za ugovorne strane.

Kolektivnim ugovorom utvrđuju se veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji

su utvrđeni zakonom, kao i prava koja nisu utvrđena zakonom, ukoliko zakonom nije određeno drukčije.

Član 2
Zaposleni, u smislu ovog ugovora, jesu državni službenici i nameštenici koji su u radnom

odnosu kod poslodavca.

Poslodavac državnih službenika i nameštenika, u smislu ovog ugovora, jeste Republika

Srbija, a prava i dužnosti poslodavca u ime Republike Srbije vrši rukovodilac državnog

organa (u daljem tekstu: rukovodilac).

Izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog

službenika ili nameštenika ostvaruju pravo na plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu, novogodišnji poklon, minuli rad i dužinu godišnjeg odmora shodno odredbama Ugovora.

Pojedina prava u skladu sa Ugovorom, ostvaruju lica koja obavljaju rad u državnom organu.
Član 3
Ugovor se neposredno primenjuje.
II RADNI ODNOSI
Član 4

 

Zaposleni zasniva radni odnos na neodređeno i određeno vreme.
Rukovodilac je dužan da prilikom prijema zaposlenog u radni odnos na određeno vreme

naročito ceni okolnosti koje se odnose na to da je lice koje se prima u radni odnos u ranijem periodu obavljalo poslove određenog radnog mesta na kojem se zasniva radni odnos u tom organu i da je za to vreme uredno ispunjavalo svoje radne obaveze.

Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme ima ista prava kao i zaposleni u

radnom odnosu na neodređeno vreme.

III DODATNO OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I STRUČNO

USAVRŠAVANJE

Član 5
Za vreme dok se nalazi na stručnom usavršavanju na koje ga uputi rukovodilac zaposleni

ostvaruje prava kao da se nalazi na radu.

Član 6
Ako je ugovorom kojim se uređuju prava i dužnosti državnog službenika na izvršilačkom

radnom mestu, koji se dodatno obrazuje, utvrđeno da se dodatno obrazovanje sprovodi u cilju stvaranja uslova za popunjavanje upražnjenog radnog mesta, a rukovodilac naknadno odluči da se to radno mesto ne popuni ili ako državni službenik ne bude premešten na to radno mesto

– državni službenik nema obavezu da posle uspešno okončanog dodatnog obrazovanja ostane na radu u državnom organu najmanje dvostruko duže vremena od trajanja dodatnog obrazovanja, kao ni obavezu da vrati sve troškove dodatnog obrazovanja, osim ako zakonom nije drugačije određeno.

Ako usled planirane promene akta o sistematizaciji radnih mesta u organu, prestaje potreba za

obavljanjem poslova u stepenu i vrsti stručne spreme, odnosno obrazovanja koje zaposleni ima, poslodavac može da obezbedi dodatno obrazovanje, odnosno prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju zaposlenom, radi premeštaja zaposlenog na odgovarajuće radno mesto.

IV RADNO VREME
1. Puno radno vreme
Član 7
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije određeno.
2. Raspored radnog vremena zaposlenog
Član 8
Poslodavac utvrđuje raspored radnog vremena zaposlenog za period od najmanje četiri

nedelje (mesec dana).

Raspored radnog vremena zaposlenog objavljuje se najmanje deset dana pre primene.

 

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, u slučajevima koji se nisu mogli unapred predvideti,

raspored radnog vremena zaposlenog može biti promenjen i pre isteka roka od deset dana od dana obaveštenja zaposlenog.

Neposredni rukovodilac mora zaposlenog da obavesti o promeni njegovog rasporeda radnog

vremena.

Rasporedom radnog vremena ili uvođenjem prekovremenog rada ne može se zaposlenom

uskratiti dnevni odmor od najmanje 12 sati neprekidno niti nedeljni odmor od najmanje 24 sata neprekidno.

Ako je u državnom organu neophodno obezbediti neprekidnost rada, rasporedom radnog

vremena zaposlenih može se uvesti rad u smenama, u skladu sa opštim propisima o radu.

3. Skraćeno radno vreme
Član 9
Zaposlenima koji rade na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima na

kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog.

Na osnovu izvršene procene rizika i stručne analize, za radno mesto sa povećanim rizikom,

može da se kao preventivna mera za bezbedan i zdrav rad utvrdi skraćeno radno vreme,

dodatne i jednokratne pauze, kao i druge mere.

Član 10
Dužina skraćenog radnog vremena utvrđuje se na osnovu izvršene procene rizika i stručne

analize službe medicine rada.

Na radnim mestima sa povećanim rizikom u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, na kojima i pored

primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skraćuje se radno vreme na 36 časova nedeljno u skladu sa stručnom analizom.

Odluku o skraćenom radnom vremenu u skladu sa zakonom i Ugovorom donosi rukovodilac

državnog organa.

V ODMORI I ODSUSTVA
1. Odmor u toku dnevnog rada
Član 11
Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u

trajanju od najmanje 30 minuta.

 

Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, ali ne duže od 12 časova dnevno ima

pravo na odmor u toku rada od 60 minuta.

Za vreme korišćenja odmora u toku dnevnog rada zaposleni ima pravo da napušta radno

mesto i prostorije državnog organa, osim ako posebnim propisima nije drugačije određeno.

Odmor u toku dnevnog rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.
2. Merila za utvrđivanje godišnjeg odmora
Član 12
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih

dana uvećava prema sledećim kriterijumima, i to:

1) Po osnovu radne uspešnosti:
(1) zaposlenom sa ocenom “prevazišao očekivanja” – za 5 radnih dana,
(2) zaposlenom sa ocenom “ispunio očekivanja” – za 3 radna dana;
2) Po osnovu uslova rada:
(1) za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana,
(2) za rad na radnom mestu na kome je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana,
(3) za noćni rad – za 2 radna dana;
3) Po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu:
(1) zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radna dana,
(2) zaposlenom od 25 do 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 4 radna dana,
(3) zaposlenom od 15 do 25 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 3 radna dana,
(4) zaposlenom od 5 do 15 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 2 radna dana,
(5) zaposlenom do 5 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 1 radni dan;
4) Po osnovu stručne spreme, odnosno složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti:
(1) za državne službenike:
– državnom službeniku sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim

studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama,

specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na

 

osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na

fakultetu, a koji se nalazi na položaju i na izvršilačkom radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice – za 5 radnih dana,

– državnom službeniku sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim

studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a koji se nalazi na radnom mestu koje je razvrstano u zvanje višeg savetnika, samostalnog savetnika i savetnika – za 4 radna dana,

– državnom službeniku sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim

studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a koji se nalazi na radnom mestu koje je razvrstano u zvanje mlađeg savetnika i državnom službeniku sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, a koji se nalazi na izvršilačkom radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice – za 3 radna dana,

– državnom službeniku sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim

studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i državnom službeniku sa srednjom školskom spremom koji se nalazi na izvršilačkom radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice – za 2 radna dana,

– državnom službeniku sa srednjom školskom spremom – za 1 radni dan;
(2) za nameštenike:
– namešteniku sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u

obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a koji se nalazi na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice – za 4 radna dana,

– namešteniku sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u

obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i namešteniku sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, a koji se nalazi na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice – za 3 radna dana,

– namešteniku sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u

obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na

studijama u trajanju do tri godine, vkv kvalifikacijom i namešteniku sa srednjom školskom

 

spremom koji se nalazi na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice – za 2 radna

dana,

– namešteniku sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan;
5) Zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana;
6) Po osnovu brige o deci i članovima uže porodice:
(1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom – za 2 radna

dana, a za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan,

(2) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina – za 3 radna dana, s tim što se ovaj broj

dana uvećava za po 2 radna dana za svako naredno dete mlađe od 14 godina,

(3) zaposlenom koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno

oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan – za 5 radnih dana.

Rukovodilac, u svrhu primene merila iz stava 1. tačka 1) ovog člana, ocenjuje rad

nameštenika.

Samohranim roditeljem u smislu ovog člana smatra se roditelj koji sam vrši roditeljsko pravo,

kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda ili kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom kojim se uređuju porodični odnosi.

Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, ne može se koristiti u trajanju

dužem od 35 radnih dana, odnosno 40 radnih dana za državne službenike koji ostvaruju pravo na skraćeno radno vreme.

Član 13
Vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se planom korišćenja godišnjeg odmora.
Plan korišćenja godišnjeg odmora donosi rukovodilac organa najkasnije do kraja aprila

kalendarske godine, nakon prethodno pribavljenog mišljenja rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica državnog organa, vodeći računa o pisanom zahtevu zaposlenog.

Plan korišćenja godišnjeg odmora sadrži: ime i prezime zaposlenog; radno mesto; trajanje

godišnjeg odmora; vreme korišćenja godišnjeg odmora i ime zaposlenog koji menja zaposlenog za vreme korišćenja godišnjeg odmora.

Član 14
Na osnovu plana korišćenja godišnjeg odmora, donosi se za svakog zaposlenog rešenje kojim

se utvrđuje ukupno trajanje godišnjeg odmora prema merilima iz člana 12. ovoga ugovora i vreme korišćenja godišnjeg odmora.

Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju

potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

 

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora može da se dostavi zaposlenom i u elektronskom

obliku.

3. Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor
Član 15
Ako zaposleni u slučaju prestanka radnog odnosa ne iskoristi godišnji odmor, ima pravo na

novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora u visini 100% plate koju je ostvario u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Pravo iz stava 1. ovog člana utvrđuje se i isplaćuje u skladu sa rešenjem poslodavca, u roku

od 30 dana od prestanka radnog odnosa.

4. Plaćeno odsustvo
Član 16
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u slučaju:
1) porođaja supruge ili usvojenje deteta – 5 radnih dana;
2) porođaja drugog člana uže porodice – 1 radni dan;
3) polaganja stručnog ispita koji je obavezan uslov za rad na radnom mestu na koje je

raspoređen – do 7 radnih dana;

4) stupanja u brak zaposlenog – 7 radnih dana;
5) otklanjanja posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanih elementarnim nepogodama,

havarijama, požarom ili drugim nepredvidivim razlozima više sile – do 3 radna dana;

6) selidbe – 3 radna dana;
7) polaska deteta zaposlenog u prvi razred osnovne škole – 2 radna dana;
8) stupanja u brak deteta zaposlenog, ispraćaja deteta, odnosno pastorka, usvojenika/cu ili

hranjenika/cu u vojsku – 2 radna dana;

9) polaganja ispita u okviru dodatnog obrazovanja – po 1 radni dan, a najviše do 7 radnih dana

u toku kalendarske godine;

10) teže bolesti člana uže porodice – 7 radnih dana;
11) smrti člana uže porodice – 5 radnih dana;
12) svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi – 3 uzastopna dana;

 

13) učešća u takmičenju u organizaciji sindikata, odnosno u drugim sindikalnim aktivnostima

(prisustvovanje sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima) – do 7 radnih dana;

14) rekreativnog odmora u organizaciji sindikata – do 7 radnih dana;
15) obavljanja volonterskih dužnosti u humanitarnim udruženjima i organizacijama – do 2

radna dana, a najviše 4 radna dana u toku kalendarske godine;

16) učešća na međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije

Republike Srbije – za vreme boravka reprezentacije na tom takmičenju, kao i za vreme priprema za to takmičenje, a najduže 45 radnih dana;

17) smrti krvnog ili tazbinskog srodnika do drugog stepena srodstva – 1 radni dan.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni drug, vanbračni drug, deca

rođena u braku i van braka, rođeni braća i sestre, braća i sestre po ocu i majci, roditelji,

usvojilac, usvojenik, pastorak i staratelj.

Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može se koristiti u toku kalendarske godine – u

ukupnom trajanju od 7 radnih dana.

Izuzetno, u slučajevima iz stava 1. tač. 1), 3), 4), 5), 10), 11), 12), 14) i 16) ovog člana ukupan

broj radnih dana koji se koriste kao plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine uvećava se za broj dana koji je utvrđen kao vreme odsustva u svakom od tih slučajeva.

Plaćeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni

priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).

Lica koja su angažovana u državnom organu po osnovu ugovora van radnog odnosa ostvaruju

pravo na odsustvo sa rada bez umanjenja ugovorene naknade, u slučaju iz stava 1. tač. 1), 4), 7), 8), 10), 11), 12), 15) i 17) pod uslovima iz ovog člana.

5. Neplaćeno odsustvo
Član 17
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (master,

doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu – do 30 radnih dana:

2) radi negovanja obolelog člana uže porodice – do 30 radnih dana;
3) radi obavljanja ličnih poslova – do 7 radnih dana;
4) za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu – do 5 radnih dana;
5) za slučaj odlaska na školovanje u inostranstvu – do godinu dana.

 

Na lični zahtev poslodavac će odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo do 90 dana, koje se

može koristiti jednom, u periodu od pet godina, ukoliko odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen.

Poslodavac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju i u drugim

slučajevima, ako odsustvo sa rada zaposlenog ne utiče bitno na organizaciju rada kod

poslodavca.

Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem.
Neplaćeno odsustvo odobrava se, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni

priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva).

VI BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
1. Obaveze poslodavca i prava i obaveze zaposlenih
Član 18
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u

kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu – u skladu sa zakonom, drugim

propisima, opštim aktima i Ugovorom.

Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa utvrđenim dužnostima i na propisani način, koristi

utvrđena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u cilju zaštite svog, kao i života

i zdravlja ostalih zaposlenih.

Član 19
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika kojim, u skladu sa zakonom, utvrđuje

postojanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini i da nakon procene njihovog uticaja na nastanak povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog utvrdi radna mesta sa povećanim rizikom.

Član 20
Rukovodilac je odgovoran za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Rukovodilac je dužan da preduzima mere bezbednosti i zdravlju na radu, u skladu sa

zakonom, drugim propisima, opštim aktima i Ugovorom.

Član 21
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje,

zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se ne sprovedu određene mere bezbednosti i zdravlja na radu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni ostvaruje pravo na naknadu plate, odnosno sva

prava iz radnog odnosa kao da je radio.

 

Član 22
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ima pravo na mere bezbednosti i

zdravlja na radu utvrđene aktom o proceni rizika, kao i skraćeno radno vreme, godišnji odmor

i druga prava, u skladu sa Ugovorom.

Član 23
Sredstva za sprovođenje utvrđenih mera za otklanjanje rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja

na radu, uključujući i sredstva za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih

obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

2. Predstavnici zaposlenih i odbor
Član 24
Zaposleni kod poslodavca, u svakom od državnih organa, biraju jednog ili više predstavnika

za bezbednost i zdravlje na radu.

Predstavnici zaposlenih biraju se prema broju zaposlenih (na svakih 50 zaposlenih može se

izabrati po jedan predstavnik) i prema broju organizacionih jedinica izvan sedišta državnog organa (u svakoj organizacionoj jedinici izvan sedišta državnog organa može se izabrati po jedan predstavnik).

Član 25
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu u državnim organima čini 11 članova, od kojih svaki

od reprezentativnih sindikata određuje po dva člana – iz reda izabranih predstavnika

zaposlenih, a Vlada određuje pet članova – iz reda državnih službenika.

Član 26
Predstavnici zaposlenih i odbor za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da akte, informacije,

podatke i obaveštenja koje dobiju od poslodavca, odnosno rukovodioca, a koji se odnose na stanje bezbednosti i zdravlja na radu dostave organizaciji sindikata koja je obrazovana u državnom organu na koji se podaci odnose.

Ako su predstavnik zaposlenih ili odbor sprečeni da obavljaju svoju dužnost imaju obavezu da

o tome obaveste poslodavca, odnosno rukovodioca koji svoje obaveze prema predstavniku zaposlenih, odnosno odboru izvršava tako što umesto predstavnika zaposlenih, odnosno odbora obaveštava organizaciju sindikata obrazovanu u državnom organu.

Organizacija sindikata obrazovana u državnom organu može predložiti poslodavcu, odnosno

rukovodiocu da zakonom utvrđene obaveze saradnje, izveštavanja i informisanja predstavnika zaposlenih i odbora o svim pitanjima koja su od uticaja za bezbednost i zdravlje zaposlenih vrši tako što će o tim pitanjima obaveštavati neposredno i sindikat.

3. Osiguranje zaposlenih
Član 27

 

Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti,

posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti,

radi obezbeđenja naknade štete.

Poslodavac je u obavezi da, pre raspisivanja javne nabavke za zaključenje ugovora o

osiguranju iz stava 1. ovog člana, pregovara i pribavi saglasnost reprezentativnog sindikata u

organu.

Poslodavac organizuje i obezbeđuje zdravstvenu zaštitu zaposlenih o svom trošku, u skladu sa

propisima o zdravstvenoj zaštiti i planiranim finansijskim sredstvima.

Poslodavac može, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, da obezbedi dodatno

zdravstveno osiguranje, za isti iznos premije osiguranja za lečenje u zdravstvenim ustanovama – u državnom ili privatnom vlasništvu – sa kojima osiguravajuća kuća ima ugovor, kao i da za svoje zaposlene organizuje penzijski plan u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, po osnovu koga bi vršio uplate

penzijskog doprinosa najviše do visine neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Član 28
Zaposleni ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja

nastalog na radu kod poslodavca, kao i pravo na naknadu štete prouzrokovanu povredama drugih prava na radu ili u vezi sa radom.

Zaposleni ima pravo da zbog promenjene radne sposobnosti usled profesionalne bolesti,

povrede na radu i invaliditeta, bude raspoređen na radno mesto koje odgovara njegovim

radnim sposobnostima.

Postojanje i visina štete, okolnosti pod kojima je šteta nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako

se nadoknađuje utvrđuje se u skladu sa zakonom.

VII PLATE, NAKNADE PLATE, NAKNADA TROŠKOVA I DRUGA PRIMANJA
1. Elementi za utvrđivanje plate
Član 29
Učesnici ugovora u postupku donošenja uputstva za izradu budžeta pregovaraju o visini

osnovice, za obračun i isplatu plata svake godine u postupku donošenja predloga budžeta

Republike Srbije.

U postupku pregovaranja o osnovici učesnici razmatraju mogućnost i potrebu korekcije

koeficijenata.

Član 30
Ako se u toku budžetske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je

utvrđena osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenih, učesnici će otpočeti pregovore o

promeni osnovice.

 

Inicijativu za otpočinjanje pregovora podnose reprezentativni sindikati.
Učesnici se obavezuju da pregovore započnu u roku od deset dana od dana podnošenja

inicijative i da ih okončaju u roku od narednih 30 dana.

Učesnici Ugovora se obavezuju da će u postupku izmene propisa koji se odnose na sistem

plata, dodataka na platu, naknada troškova i drugih primanja u državnim organima, zajednički preispitati navedena prava i njihovu visinu utvrđenu zakonom i Ugovorom, u cilju poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih i uređenja plata i drugih primanja na jedinstvenim principima.

Član 31
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, odnosno

Ugovorom.

Osnovna plata zaposlenog određuje se množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i

isplatu plate.

Plata se isplaćuje odjednom ili najviše u dva dela.
Isplata punog iznosa plate vrši se najkasnije do 20. u tekućem mesecu za prethodni mesec za

koji se vrši isplata.

Isplata plate u dva dela vrši se tako što se prvi deo isplaćuje najkasnije do petog u tekućem

mesecu za prethodni mesec za koji se vrši isplata, a drugi deo najkasnije do 20. u tekućem mesecu za prethodni mesec za koji se vrši isplata.

Izuzetno, za državne organe indirektne korisnike budžeta, prvi deo plate isplaćuje se

najkasnije do petnaestog u tekućem mesecu za prethodni mesec za koji se vrši isplata, a drugi deo najkasnije poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec za koji se vrši isplata.

Ako je osnovna plata zaposlenog obračunata na osnovu zakona kojim se uređuju plate, niža

od minimalne zarade utvrđena na osnovu odluke Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, odnosno Vlade o minimalnoj ceni rada za mesec za koji se vrši obračun i isplata, zaposleni ima pravo na osnovnu platu u visini minimalne zarade za taj mesec, u skladu sa zakonom.

2. Naknada plate
Član 32
Dok koristi godišnji odmor i plaćeno odsustvo koje mu je odobreno prema zakonu ili

Ugovoru, zaposleni ima pravo na naknadu plate koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu

kao da je radio.

Pravo na naknadu plate u istom iznosu kao da je radio zaposleni ima i ako nije radio na dan

praznika koji nije radni dan ili ako se odazvao na vojnu vežbu ili na poziv državnog organa.

 

Državni organ u kome radi zaposleni koji se odazvao na vojnu vežbu ili na poziv državnog

organa ima pravo da mu organ na čiji se poziv zaposleni odazvao refundira isplaćenu naknadu plate, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 33
Zaposleni koji ne radi do 30 dana zbog bolesti ili povrede (privremena sprečenost za rad) ima

pravo na naknadu plate koja iznosi:

1) 65% osnovne plate za mesec u kome je odsustvovao zbog bolesti ili povrede van rada;
2) 100% osnovne plate za mesec u kome je odsustvovao zbog profesionalne bolesti, povrede

na radu ili malignog oboljenja.

Naknada plate ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene opštim propisima o radu.
3. Dodatak za vreme provedeno u radnom odnosu
Član 34
Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku

navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ostvaruju

pravo na minuli rad iz stava 1. ovog člana i za godine rada provedene u radnom odnosu u

ustanovama zdravstvene, odnosno socijalne zaštite.

Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno

poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih

saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.

Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019.

godine.

4. Dodatak za ostvarene rezultate rada
Član 35
Nameštenik ima pravo na dodatak za ostvarene rezultate rada jednom u tri meseca ako je od

januara do marta, od aprila do juna, od jula do septembra ili od oktobra do decembra ostvario

natprosečne rezultate po obimu i kvalitetu rada.

Dodatak za ostvarene rezultate rada može da iznosi do 50% osnovne plate nameštenika, a

isplaćuje se uz platu za mart, jun, septembar i decembar.

 

O dodatku za ostvarene rezultate rada i o njegovoj visini rešenjem odlučuje rukovodilac

državnog organa, na predlog koji daje, posle razgovora s licem koje je neposredno

pretpostavljeno namešteniku, rukovodilac unutrašnje jedinice u kojoj nameštenik radi.

Procenat koji je od ukupno utvrđenog iznosa sredstava za plate namenjen za dodatak za

ostvarene rezultate rada nameštenika u državnom organu određuje se zakonom o budžetu

Republike Srbije za svaku kalendarsku godinu.

5. Dodatak za rad noću
Član 36
Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu za rad od 22.00 sata do 6.00 sati narednog

dana (rad noću).

Za rad noću zaposlenom pripada osnovna plata uvećana za 26% za svaki sat rada noću.
6. Dodatak za rad na dan praznika koji nije radni dan
Član 37
Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu za rad na dan praznika koji nije radni dan.
Dodatak za svaki sat rada na dan praznika koji nije radni dan iznosi 110% vrednosti radnog

sata osnovne plate zaposlenog.

7. Dodatak za dodatno opterećenje na radu
Član 38
Poslodavac je obavezan da izda pismeni nalog zaposlenom koji radi i poslove koji nisu u

opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili poslove odsutnog

zaposlenog.

U pismenom nalogu navodi se i naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled

privremenog povećanja obima poslova i razlozi koji su doveli do privremenog povećanja

obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan.

Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4% osnovne

plate, odnosno 5% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.

Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8% osnovne

plate, odnosno 10% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.

Prava iz st. 1-4. ovog člana ima i nameštenik koji obavlja poslove radnog mesta koje je

razvrstano do IV vrste koji dodatno obavlja poslove veće složenosti od poslova svog radnog

mesta.

8. Dodatak za prekovremeni rad

 

Član 39
Zaposleni za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena

(prekovremeni rad) ima pravo na sat i po slobodno.

Rad duži od punog radnog vremena mesečno se preračunava u slobodne sate, koje zaposleni

mora da iskoristi u toku narednog meseca.

Izuzetno, uz prethodnu saglasnost zaposlenog, prekovremeni rad može biti uveden i u trajanju

dužem od onog utvrđenog opštim propisima o radu, najduže do 20 sati nedeljno.

Prekovremeni rad iz stava 3. ovog člana može biti uveden za najduže 90 dana u kalendarskoj

godini.

Zaposlenom kome zbog prirode poslova radnog mesta ne bude omogućeno da u toku

narednog meseca iskoristi slobodne sate, za svaki sat prekovremenog rada isplatiće se

vrednost sata osnovne plate zaposlenog uvećano za 26%.

Pravo na dodatak za prekovremeni rad utvrđuje se rešenjem rukovodioca organa koje u

obrazloženju mora da sadrži razloge zbog kojih zaposleni ne može da iskoristi slobodne sate.

9. Dodatak za pripravnost
Član 40
Zaposleni koji van radnog vremena mora da bude dostupan (u pripravnosti) da bi ako ustreba

izvršio neki posao svog radnog mesta, ima pravo na dodatak za pripravnost.

Dodatak za svaki sat pripravnosti iznosi 10% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog.
Plan pripravnosti donosi rukovodilac državnog organa.
Rukovodilac državnog organa koji je indirektan korisnik budžeta dužan je da ministarstvu u

čijem delokrugu je nadležnost za obezbeđenje sredstava za isplatu plata dostavi tromesečni izveštaj o planu pripravnosti i isplaćenim sredstvima po osnovu pripravnosti i po osnovu rada koji su zaposleni ostvarili po pozivu, uz obrazloženje celishodnosti uvođenja plana pripravnosti u odnosu na ostvaren rad po pozivu.

10. Dodatak za rad na terenu
Član 41
Rad na terenu jeste rad koji se po prirodi posla vrši izvan službenih prostorija poslodavca, van

mesta rada koji podrazumeva rad i boravak na terenu i na koji se zaposleni, po nalogu

ovlašćenog lica, upućuje da izvrši službeni posao.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) čija se

visina određuje u skladu sa aktom Vlade.

11. Naknada troškova

 

Član 42
Porodica ima pravo u slučaju smrti zaposlenog na naknadu onih troškova pogrebnih usluga

koji su propisani aktom o troškovima lokalnog komunalnog pogrebnog preduzeća u mestu

sahrane.

Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih

originalnih računa, a najviše do visine mesečne prosečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Ako se smrtni slučaj desio na teritoriji Republike Srbije van mesta prebivališta zaposlenog, pa

je potrebno izvršiti prevoz radi sahrane u mesto prebivališta, porodica ostvaruje pravo na

naknadu troškova prevoza.

Porodica ostvaruje pravo na naknadu troškova prevoza iz stava 3. ovog člana ako se smrtni

slučaj desio van teritorije Republike Srbije van mesta prebivališta zaposlenog, ako je zaposleni boravio na toj teritoriji po zahtevu poslodavca radi obavljanja poslova iz nadležnosti poslodavca i ako naknada troškova nije obezbeđena iz odgovarajućeg osiguranja.

Izuzetno, ako zaposleni nema porodicu, pravo na naknadu troškova ostvaruje lice koje

podnese dokaz da je snosilo troškove pogrebnih usluga.

Porodicom u smislu ovog člana smatraju se bračni i vanbračni partner zaposlenog i deca

zaposlenog.

Član 43
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga iz člana 42. stav 1. Ugovora, u

slučaju smrti člana uže porodice, ako to pravo nije ostvareno po drugom osnovu.

Smatra se da je pravo ostvareno po drugom osnovu ako je član uže porodice bio korisnik

penzije, zaposleni ili osiguranik samostalne delatnosti.

Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih

originalnih računa, a najviše do visine mesečne prosečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Uz zahtev za naknadu troškova pogrebnih usluga prilažu se izvod iz matične knjige umrlih i

dokaz o postojanju srodstva.

Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni ili vanbračni partner i deca

zaposlenog.

12. Druga primanja
Član 44
Zaposlenima u sudovima i javnim tužilaštvima, osim zaposlenima koji u skladu sa odredbama

Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za

 

ratne zločine ostvaruju pravo na uvećanu platu, mogu se od prihoda ostvarenog naplatom

sudskih taksi u skladu sa Zakonom o sudskim taksama, vršiti mesečne isplate na ime poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada.

O visini davanja iz stava 1. ovog člana odlučuje ministar nadležan za poslove pravosuđa

rešenjem, u skladu sa pregovorima između reprezentativnog sindikata i ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa, a u postupku izrade predloga budžeta za narednu godinu.

1) Solidarna pomoć zaposlenom
Član 45
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže

porodice;

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice;
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila

kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja – do visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ako deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi;

8) rođenja deteta zaposlenog – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u

Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove

statistike;

9) štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem (požar, poplava, bujica,

zemljotres, klizišta i sl.), u porodičnom domaćinstvu u kome živi zaposleni, ako šteta nije nadoknađena iz odgovarajućeg osiguranja, odnosno od štetnika – do visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;

10) da, zbog promenjene radne sposobnosti usled profesionalne bolesti ili povrede na radu,

zaposleni bude raspoređen na radno mesto koje odgovara njegovim radnim sposobnostima sa nižim koeficijentom – mesečno, u visini razlike plate koju je ostvarivao pre raspoređivanja i plate koju ostvaruje na novom radnom mestu;

 

Duža ili teža bolest, odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je

zaposleni zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede odsutan sa rada najmanje 30

dana neprekidno.

Pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju

primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije.

Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca,

roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.

Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana

priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i

ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Pravo na solidarnu pomoć iz stava 1. tačka 6) ovog člana ne isključuje pravo na naknadu

troškova iz člana 43. ovog kolektivnog ugovora.

Porodicu u smislu stava. 6 ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji,

usvojilac, usvojenik i staratelj.

U slučaju da su oba roditelja zaposlena u državnim organima, pravo iz stava 1. tačka 8) ovog

člana, ostvaruje majka deteta.

U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno u državnim organima, pravo na solidarnu

pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5) i za štetu iz stava 1. tačka 9) ovog člana,

ostvaruje jedan zaposleni.

Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala,

aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti

obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

Rukovodilac u skladu sa ovim članom određuje visinu solidarne pomoći za svaku budžetsku

godinu u skladu sa obezbeđenim finansijskim sredstvima za te namene. Za pravosudne organe koji su indirektni korisnici budžeta, visinu solidarne pomoći određuje ministarstvo u čijem delokrugu je nadležnost za obezbeđenje sredstava za isplatu plata državnih službenika i nameštenika.

Pravo na solidarnu pomoć, u skladu sa ovim članom ostvaruju svi zaposleni kod kojih osnov

za isplatu solidarne pomoći nastupi počev od 22. marta 2019. godine.

 

2) Jubilarna nagrada
Član 46
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez

poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i

doprinosa;

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava

uvećane za 30%;

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava

uvećane za 30%;

4) Za 35 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava

uvećane za 30%.

5) Za 40 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava

uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada

provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. Kod utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada kod poslodavca od koga je nadležni organ preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

Zaposlenima se isplaćuje jubilarna nagrada u roku od 30 dana od dana kada zaposleni stiče

pravo na jubilarnu novčanu nagradu, osim zaposlenima koje stiču pravo na jubilarnu novčanu nagradu u januaru tekuće godine, kojima se jubilarna nagrada isplaćuje odmah po objavljivanju podatka organa nadležnog za poslove statistike.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine

navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.

3) Naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada
Član 47
Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove prevoza za dolazak na rad i za

odlazak sa rada u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju, odnosno, ako ne postoji saobraćaj do mesta rada zaposlenog, da nadoknadi troškove u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju za sličnu najbližu relaciju na osnovu potvrde javnog prevoznika, ako nema organizovan sopstveni prevoz za dolazak i odlazak sa rada.

 

Izuzetno, ako nije ustanovljen sistem mesečne pretplatne karte, poslodavac može da

nadoknadi troškove prevoza zaposlenom prema ceni prevozne karte u slučaju da je organizovan javni prevoz do mesta rada, odnosno prema sličnoj najbližoj relaciji u slučaju da nije organizovan javni prevoz do mesta rada ili na drugi način u skladu sa odlukom poslodavca, a sve u skladu sa sredstvima obezbeđenim za ove namene i vodeći računa o principu ekonomičnosti raspolaganja finansijskim sredstvima.

4) Naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora
Član 48
Zaposleni može da ostvari pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i

regres za korišćenje godišnjeg odmora od 2020. godine ako se za takvu vrstu naknade troškova steknu uslovi u budžetu Republike Srbije.

Visinu naknade troškova iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.
5) Druga primanja
Član 49
Poslodavac je obavezan da obezbedi deci zaposlenog, starosti do 15 godina života poklon za

Novu godinu – novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen

zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Pravo iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se i deci lica koje je radno angažovano po osnovu

ugovora van radnog odnosa u državnom organu najmanje tri meseca sa prekidima ili neprekidno u kalendarskoj godini u kojoj se obezbeđuje ovo pravo i ako je u ugovornom odnosu na dan ostvarivanja ovog prava.

Poslodavac može da obezbedi zaposlenim ženama za Dan žena – 8. mart poklon u vrednosti

koja je predviđena stavom 1. ovog člana, odnosno drugi prigodan poklon.

Član 50
Zaposleni ima pravo na godišnju nagradu.
Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom, po pravilu, jednokratno na dan državnosti

Republike Srbije, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati, izuzetno, u više delova.

O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici pregovaraju u postupku izrade zakona o

budžetu za narednu godinu.

VIII ODGOVORNOST NAMEŠTENIKA
Član 51
Teže i lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa državnih službenika shodno se primenjuju kao

povrede radne obaveze odnosno nepoštovanje radne discipline nameštenika.

 

Poslodavac može namešteniku za povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne

discipline da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne drugu meru u skladu sa zakonom, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da namešteniku treba da prestane radni odnos.

IX VIŠAK ZAPOSLENIH
Član 52
Ako pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta bude izmenjen tako da

neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika i nameštenika smanjen, prekobrojni državni službenici i nameštenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni državni službenici sa boljim ocenama u poslednje tri godine, odnosno oni nameštenici koji su ostvarili bolje rezultate rada.

Rezultati rada nameštenika utvrđuju se na osnovu obrazložene ocene neposrednog

rukovodioca zasnovane na elementima:

1) kvalitet obavljenog posla;
2) obim obavljenog posla;
3) odnos zaposlenog prema radnim obavezama.
Rezultati rada iz stava 2. ovog člana utvrđuju se za period od najmanje godinu dana, s tim da

je bez uticaja odsustvo zaposlenog po bilo kom osnovu u okviru ovog perioda.

Državni službenici sa najnižom ocenom postaju neraspoređeni u skladu sa zakonom, odnosno

nameštenicima sa najlošije ostvarenim rezultatima rada otkazuje se ugovor o radu.

Član 53
Ako dva ili više zaposlenih ostvaruju istu ocenu, odnosno jednake rezultate rada, primenjuju

se sledeći socijalni kriterijumi:

1) broj članova uže porodice koji ostvaruju zaradu, odnosno platu;
2) dužina efektivnog staža osiguranja;
3) po osnovu zdravstvenog stanja zaposlenog i članova njegove uže porodice;
4) broj dece na redovnom školovanju najduže do navršene 26 godine života.
Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni drug, vanbračni drug, kao i deca

rođena u braku i van braka.

Kriterijumi iz stava 1. ovog člana, vrednuju se u bodovima, i to:
1) Po osnovu broja članova porodice koji ostvaruju zaradu, odnosno platu:

 

(1) jedan član – 3 boda,
(2) dva člana – 2 boda,
(3) tri ili više članova porodice – 1 bod;
2) Po osnovu dužine efektivnog staža osiguranja:
(1) zaposlenom preko 30 godina – 5 bodova,
(2) zaposlenom od 25 do 30 godina – 4 boda,
(3) zaposlenom od 15 do 25 godina – 3 boda,
(4) zaposlenom od 5 do 15 godina – 2 boda,
(5) zaposlenom do 5 godina – 1 bod;
3) Po osnovu zdravstvenog stanja zaposlenog i članova njegove uže porodice:
(1) teško oboljenje u smislu ovog člana – 3 boda,
(2) zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti – 2 boda,
3) osoba sa invaliditetom – 1 bod.
Bodovanje po ovom osnovu vrši se samo po jednoj od tačaka koja je najpovoljnija za

zaposlenog.

Po osnovu broja dece na redovnom školovanju do 26 godina starosti:
(1) ako zaposleni ima jedno dete – 1 bod,
(2) ako zaposleni ima dvoje dece – 3 boda,
(3) ako zaposleni ima troje i više dece – 5 bodova.
Težim oboljenjem, u smislu ovog člana, smatraju se oboljenja koja su navedena u članu 35.

stav 2. tačka 1. podtač. 1) do 19) Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 59/08, 75/08 – ispravka, 24/11 i 7/12), kao i oboljenja koja se smatraju retkim bolestima.

Kao dete na redovnom školovanju do 26 godina starosti smatra se i učenik završnog razreda

osnovne i srednje škole do kraja školske godine, odnosno do 31. avgusta godine u kojoj dete

ima svojstvo redovnog učenika završnog razreda.

Za kriterijum za koji zaposleni ne dostavi potrebnu dokumentaciju u ostavljenom roku, boduje

se sa nula bodova.

 

Na osnovu kriterijuma iz stava 1. ovog člana sačinjava se rang lista prema broju bodova,

počev od najvećeg.

Zaposleni koji ostvare najmanji broj bodova postaju neraspoređeni u skladu sa zakonom,

odnosno otkazuje im se ugovor o radu.

Ukoliko više zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario veći broj

bodova po osnovu broja članova porodice koji ostvaruju zaradu, odnosno platu, dužine efektivnog staža osiguranja, zdravstvenog stanja, broja dece na redovnom školovanju, i to navedenim redosledom.

Član 54
Zaposleni sa detetom do 15 godine života, čiji ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva

ne prelazi iznos minimalne zarade ima prednost da ostane u radnom odnosu u odnosu na druge zaposlene na radnom mestu na kojem se smanjuje broj izvršilaca bez obzira na kriterijume za utvrđivanje viška.

Član 55
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa

rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da donese rešenje o prestanku radnog odnosa, odnosno otkaže ugovor o radu.

Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je rešenjem, odnosno ugovorom o radu

zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na

odsustvo.

Rešenje o prestanku radnog odnosa, odnosno otkaz ugovora o radu ništavo je ako je na dan

donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, odnosno rešenja o otkazu ugovora o radu Poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti Poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Član 56
Državnom službeniku kome prestane radni odnos zbog proteka dva meseca otkad je postao

neraspoređen i namešteniku kome je otkazan ugovor o radu jer ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten ili raspoređen, isplaćuje se otpremnina za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca u visini trećine njegove plate, u skladu sa zakonom.

Pravo na otpremninu ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno

poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

Član 57

 

Zaposlenom kome nedostaje od tri do pet godina do ostvarivanja zakonskih uslova za penziju

ima prednost da ostane u radnom odnosu u odnosu na druge zaposlene na radnom mestu na

kojem se smanjuje broj izvršilaca bez obzira na kriterijume za utvrđivanje viška.

X MIRNO REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA
Član 58
Kolektivnim radnim sporom, u smislu Ugovora, smatra se spor povodom zaključivanja,

izmena i dopuna ili primene Ugovora, ostvarivanja prava zaposlenih u državnom organu na sindikalno organizovanje i ostvarivanja prava na štrajk.

Strane u kolektivnom sporu jesu učesnici.
Član 59
Kolektivni radni spor postoji ako u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili

primene Ugovora ili ostvarivanja prava zaposlenih u državnom organu na sindikalno organizovanje ili ostvarivanja prava na štrajk učesnici ne mogu da usaglase stavove i sadržinu akta koji zajednički utvrđuju.

U slučaju postojanja kolektivnog radnog spora svaka od strana u kolektivnom sporu može

predložiti da se nastali spor reši u postupku arbitraže.

Arbitražno telo – arbitražu čini ukupno pet članova, od kojih su dva člana predstavnici

poslodavca, a dva člana su predstavnici reprezentativnih sindikata. Peti – nezavisni član arbitraže je istaknuti stručnjak koga, iz reda naučnih ili stručnih radnika koji se bave radnim odnosima, predlaže rukovodilac posebne organizacije u čijem delokrugu su poslovi državne uprave iz oblasti mirnog rešavanja radnih sporova. Nezavisnog člana arbitraže, sa liste koju čine tri predložena kandidata, određuje reprezentativni sindikat.

Radom arbitraže rukovodi nezavisni član.
Član 60
Učesnici su dužni da arbitraži dostave traženu dokumentaciju i svoja mišljenja o pravnoj

osnovanosti, finansijskim, organizacionim i razlozima druge prirode koji onemogućavaju da učesnici postignu sporazum i da joj pruže sve tehničke uslove za rad.

Arbitraža utvrđuje predlog odluke o načinu rešavanja nastalog spora, većinom glasova svih

članova, i dostavlja je učesnicima ugovora.

Ako učesnici prihvate predlog odluke arbitraže o tome potpisuju poseban sporazum.
Sporazum se u roku od 15 dana od dana potpisivanja dostavlja Vladi i reprezentativnim

sindikatima.

Danom potpisivanja sporazuma odluka arbitraže obavezuje učesnike.
Član 61

 

Ako učesnici ne reše kolektivni radni spor u postupku arbitraže mogu se sporazumeti o tome

da se nastavi sa rešavanjem spora u postupku i pred licem koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje mirno rešavanje radnih sporova.

Član 62
Ako, na osnovu akata koje donesu nadležni državni organi u postupku vršenja inspekcijskog

nadzora nad radom državnih organa ili u postupku odlučivanja u drugom stepenu u vezi sa rešenjima kojima se odlučuje o pravima i dužnostima zaposlenih, reprezentativni sindikat oceni da se u pojedinom državnom organu ponavljaju propusti u zakonitom odlučivanju i krše individualna ili kolektivna prava zaposlenih (koja po svojim obeležjima, obimu ili učestalosti ponavljanja radnji i donošenja pojedinačnih akata kojima se zaposlenom neosnovano uskraćuju prava ukazuju na postojanje povrede dostojanstva i ponižavajućeg odnosa prema zaposlenom) može predložiti da se pokrene postupak arbitraže utvrđen Ugovorom.

Član 63
U slučaju postojanja individualnog i kolektivnog radnog spora svaka od strana u sporu može

predložiti da se nastali spor reši u postupku pred Republičkom Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, a saglasno Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova.

Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje osnov za zaključivanje novog,

odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora.

Ako predmet spora nije kolektivni ugovor, sporazum ima snagu izvršne isprave.
XI PRAVO NA ŠTRAJK
Član 64
Zaposleni kod poslodavca, pod uslovima i na način utvrđen zakonom, mogu organizovati

štrajk i štrajk upozorenja.

XII USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Član 65
Zaposleni u organu poslodavca imaju pravo da slobodno obrazuju sindikat, da mu pristupaju,

da organizuju njegove organe, utvrđuju i sprovode programe i aktivnosti organizacije

sindikata u skladu sa Ustavom, zakonom, svojim statutom i Ugovorom.

Član 66
Organizacija sindikata u organu poslodavca samostalno donosi svoj statut i pravila i

organizuje izbore svojih organa.

Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom organa

poslodavca.

Član 67

 

Poslodavac je dužan da u postupku donošenja zakona ili drugog propisa i opšteg akta, kojima

se uređuju prava zaposlenih, zatraži i pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata potpisnika ovog ugovora na nacrte, odnosno predloge tih akata, kao i da, na podneti pismeni zahtev tog sindikata, dostavi sindikatu obaveštenje ili mišljenje o primeni zakona ili drugog propisa i opšteg akta koji je od uticaja na materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih.

Poslodavac ili sindikat dužni su da mišljenje dostave najkasnije u roku od 15 dana od dana

dostavljanja zahteva za mišljenje.

Član 68
Sindikat ima pravo na informisanje od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim

pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata i to:

1) planovima zapošljavanja i prestanka radnog odnosa zaposlenih;
2) sprovedenim merama bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih na radu;
3) uvođenju novih tehnologija i promena u organizaciji rada organa koje mogu dovesti do

viška zaposlenih i planiranim merama za njihovo zbrinjavanje.

Poslodavac je obavezan da dostavljene primedbe, predloge i sugestije sindikata razmotri i na

iste pisano odgovori najkasnije u roku od 15 dana od dana dostave.

Član 69
Poslodavac je obavezan da po zahtevu reprezentativnog sindikata dostavi podatke iz

evidencije za zaposlenog vezane za njegov radnopravni status najkasnije u roku od 15 dana od

dana podnošenja zahteva, ako je pismeno ovlašćen od strane tog zaposlenog.

Član 70
Poslodavac je dužan da bez naknade troškova i posredstvom svojih organa i njihovih

unutrašnjih jedinica obezbedi sledeće uslove za rad reprezentativnog sindikata učesnika u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora:

1) korišćenje odgovarajućih prostorija za redovan rad i sastanke reprezentativnog sindikata u

sedištu i organizacionim jedinicama organa poslodavca – na način i u vreme kojima se korišćenjem prostorija ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz utvrđene nadležnosti i delokruga državnog organa;

2) plaćeno odsustvo predstavnicima reprezentativnog sindikata radi obavljanja sindikalnih

funkcija srazmerno broju članova sindikata u skladu sa zakonom i Ugovorom;

3) administrativnu i tehničku pomoć (upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i

opreme poslodavca za umnožavanje i kopiranje materijala, upotrebu prevoznih sredstava);

4) obračun i naplatu sindikalne članarine i ostalih sredstava, kao o druge obustave prema

aktima sindikata;

 

5) uslove za organizovanje i održavanje sindikalnih zborova članstva, koji na godišnjem nivou

ne mogu trajati duže od 16 časova ukupno, pod uslovom da se time ne utiče na efikasno

obavljanje poslova iz utvrđene nadležnosti i delokruga državnog organa;

6) mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim tablama

poslodavca, a u vreme štrajka i štrajka upozorenja i na drugim mestima u skladu sa odlukom

sindikata;

7) samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži organa poslodavca, kao i

sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članstva sindikata.

Poslodavac može da učestvuje u troškovima organizovanja kulturnih manifestacija i

rekreativno-sportskih takmičenjima u organizaciji reprezentativnog sindikata.

Poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca sporazumno uređuju način ostvarivanja

prava.

Član 71
Ovlašćeni predstavnici reprezentativnog sindikata u državnom organu jesu: predsednik, a u

državnom organu u kome ima preko 200 članova reprezentativnog sindikata i sekretar

reprezentativnog sindikata u tom organu.

Član 72
Rukovodilac je dužan da predstavniku reprezentativnog sindikata u koji je učlanjeno 200

zaposlenih ili 50% zaposlenih u državnom organu i organizacionoj jedinici kod Poslodavca, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova, odnosno na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.

Predsednik reprezentativnog sindikata u državnom organu – člana potpisnika u zaključivanju

ovog kolektivnog ugovora, koji ima osnovne organizacione jedinice van sedišta organa ima pravo na dodatnih 10 časova mesečno za obavljanje sindikalne funkcije.

Zaposleni članovi reprezentativnog sindikata potpisnika ovog ugovora, koji su izabrani u

organe sindikata van poslodavca imaju pravo na plaćeno odsustvo sa rada radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, kongresima i drugim sindikalnim aktivnostima, ukoliko su pismeno ovlašćeni od strane predsednika sindikata do 14 radnih dana u kalendarskoj godini.

Član 73
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu namešteniku, odnosno otkaže radni odnos

državnom službeniku, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog, a naročito predsednika reprezentativnog sindikata i člana štrajkačkog odbora zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.

 

Pod nepovoljnijim položajem u smislu stava 1. ovog člana smatra se i raspoređivanje na radno

mesto za koje je određen niži koeficijent za obračun osnovne plate od onog koeficijenta koji je zaposleni imao pre izbora za ovlašćenog predstavnika sindikata ili člana organa sindikata, kao i premeštaj na radno mesto sa nepovoljnijim uslovima rada, zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.

Član 74
Ovlašćeni predstavnik sindikata, koji je izabran na funkciju u sindikatu višeg nivoa

organizovanja, ima pravo na mirovanje radnog odnosa u skladu sa zakonom.

Član 75
Ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo:
1) ako je ovlašćen za kolektivno pregovaranje, odnosno određen za člana odbora za

kolektivno pregovaranje, za vreme pregovaranja, kao i za vreme pregovora sa državnim organom u postupku donošenja zakona i drugih propisa kojima se uređuju prava zaposlenih;

2) ako je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili

sudom, za vreme zastupanja.

Član 76
Poslodavac, odnosno rukovodilac prihvata obavezu da se uzdrži od delovanja kojim bi

pojedini sindikat bio doveden u povlašćeni ili podređeni položaj.

Povredom prava na sindikalno organizovanje, između ostalog, smatra se i pritisak na

zaposlene da se isčlane iz sindikata ili da se učlane u određeni sindikat.

XIII PRAĆENJE PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA
Član 77
Odnosi između reprezentativnih sindikata potpisnika Ugovora i poslodavca, uspostaviće se i

rešavati pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti na principima pune ravnopravnosti i partnerstva.

Učesnici obrazuju Odbor za praćenje primene Ugovora koji ima šest članova – tri člana koja

imenuje Vlada i tri člana koja imenuju reprezentativni sindikati.

Odbor je obavezan da najmanje jednom u tri meseca razmatra aktuelna pitanja vezana za:
1) materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
2) međusobne odnose reprezentativnih sindikata i poslodavca;
3) potrebu izmena i dopuna Ugovora;

 

4) praksu i mišljenja u vezi sa primenom Ugovora.
Odbor sačinjava zapisnik o razmatranim pitanjima iz stava 3. ovog člana i dostavlja ga

potpisnicima ugovora.

Odbor zauzima stavove o aktuelnim pitanjima koja razmatra i o tome obaveštava učesnike.
Odbor donosi poslovnik o radu kojim bliže uređuje svoju organizaciju i rad.
Vršenje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe odbora naizmenično

obezbeđuje svaki od učesnika.

XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 78
Rukovodilac je dužan da organizaciju rada u 2019. godini planira i ostvari tako da sredstva za

isplatu prava iz člana 38. Ugovora budu u okvirima budžetskih ograničenja za tekuću godinu.

Član 79
Postupak izmena i dopuna Ugovora, kao i zaključivanja novog ugovora, sprovodi se u skladu

sa zakonom, a može da ga pokrene svaki od učesnika pismenim predlogom.

Učesnici su dužni da se izjasne u roku od 15 dana o podnetom predlogu za izmene i dopune

Ugovora i da u narednom roku od 15 dana otpočnu proces pregovaranja.

Član 80
Ugovor može prestati da važi sporazumom učesnika ili otkazom.
U slučaju otkaza Ugovor prestaje da važi protekom šest meseci od dana prijema akta o

otkazu.

Član 81
Ugovor stupa na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a

primenjivaće se tri godine od dana stupanja na snagu.

06_pku_drzavniorgani

Related Articles

Responses

Ostavite komentar