OBEZBEDITI I PODSTICATI JEDNAK TRETMAN POLOVA
U Srbiji, kao i širom Evropske unije, i dalјe postoje značajne razlike u nivou plata između žena i muškaraca, a taj problem je još više produblјen tokom krize KOVID-19, ukazala je Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije. Uprkos odredbama Direktive 2006/54 / EZ, nejednakost u platama je i dalјe prisutna, dok je pandemija ogolila i jasno pokazala istorijsko i kulturno potcenjivanje posla kojim se pretežno bave žene, poput zdravstva i nege. Zato je Sekcija žena, uoči Međunarodnog dana žena, pozvala naše i sva druga socijalno odgovorna društva da obezbede, osiguraju i podstiču jednakost tretmana i mogućnosti žena i muškaraca u svim oblastima, uklјučujući i učešće na tržištu rada, uslove rada, zapošlјavanja i napredovanja u karijeri, kao i da svi imaju pravo na jednaku platu za rad jednake vrednosti, što je priznato i Konvencijom o jednakim primanjima Međunarodne organizacije rada iz 1951. godine (br. 100) i članom 4 (3) Saveta Evrope (revidirano) Evropska socijalna povelјa. Jačanje primene principa jednake zarade dodatnim merama je posebno važno kako bi se osiguralo da napredak postignut u rešavanju razlika u platama između žena i muškaraca ne bude ugrožen. Profesionalna, sektorska i vertikalna segregacija i potcenjivanje rada kojim se pretežno bave žene su strukturna pitanja koja značajno doprinose veličini razlika u platama među polovima. Ovi fenomeni predstavlјaju neke od najsloženijih izazova za potpuno ostvarivanje principa jednake plate. Podcenjivanje rada kojim se pretežno bave žene može se rešiti samo ako se primenjuju sistemi za ocenu posla bez rodne pristrasnosti i zasnovani na objektivnim kriterijima, koji omogućavaju upoređivanje rada između sektora u kojima dominiraju žene i muškarci. Da bi bili oslobođeni rodne pristrasnosti, sistemi vrednovanja posla ne smeju dovesti žene u nepovolјan položaj, niti prevideti ili potceniti karakteristike i veštine povezane sa tipično ‘ženskim’ poslovima, poput onih potrebnih u profesijama nege, u poređenju sa karakteristikama i veštinama povezane sa tipično „muškim“ poslovima, poput fizičkog napora. Tamo gde rad nije jednake vrednosti, razlika u plati, koja je nesrazmerna razlici u vrednosti rada, ukazuje da sistem ocenjivanja ili klasifikacije posla nije lišen rodnih pristrasnosti. Definicija pojma rada kojem se pripisuje jednaka vrednost ili delo jednake vrednosti, uklјučujući naznaku kriterijuma za ocenjivanje za upoređivanje različitih poslova, od klјučne je važnosti za sprovođenje principa jednake zarade i za borbu protiv razlike zarada koje proizilaze iz sektorske i profesionalne segregacije i potcenjivanja rada kojim se pretežno bave žene. Nedostatak jasne procene da li je rad jednake vrednosti, klјučno utiče na sposobnost žrtava platne diskriminacije da preduzmu uspešne pravne akcije protiv poslodavaca. Pojašnjenje ovog koncepta je neophodan preduslov za efikasne mere transparentnosti plata, koje zahtevaju da se pruže informacije o visini plata za kategorije radnika koji rade isti posao ili posao jednake vrednosti. Transparentnost plata je od suštinskog značaja za efikasnu primenu principa jednake zarade. Nedostatak informacija o platama različitih kategorija radnika, raščlanjenih po polu, otežava radnicima i sindikatima da se identifikuju i preuzmu akcije protiv diskriminacije u plati i potcenjivanja rada koji pretežno obavlјaju žene. Klauzule o tajnosti plaćanja i nedostatak informacija o platama na konkursima dodatno doprinose zamaglјivanju struktura plata. Mere transparentnosti plaćanja, poput prava na traženje informacija o plati, obaveze izveštavanja o platama i revizije plata, povećavaju šanse za uspeh u pojedinačnom pravnom postupku protiv diskriminacije u platama, predstavlјaju osnovu za diskusiju između sindikata i poslodavaca u sprovođenju principa jednake plate i podstiču poslodavce da preduzmu mere za uklanjanje rodne diskriminacije u platama. Zbog svega ovoga neophodno je doneti zakone koji će ojačati sprovođenje principa jednake plate za radnice i radnike za jednak rad ili rad jednake vrednosti. U ovom cilјu, na nivou EU predlaže se Direktiva koja sadrži odredbe koje se odnose na koncept dela jednake vrednosti, uspostavlјanje sistema vrednovanja i klasifikacije poslova bez rodnih pristrasnosti i transparentnost zarada. Za potrebe ove Direktive primenjuju se sledeće definicije:
1. „bez rodne pristrasnosti“: ne samo da je naizgled rodno neutralan, već takođe nema za posledicu stavlјanje žena u nepovolјan položaj i ne previđa ili potcenjuje karakteristike i veštine povezane sa poslom koji pretežno obavlјaju žene. 2. „plata“: celokupan paket naknada, koji uklјučuje uobičajenu osnovnu ili minimalnu zaradu ili platu i bilo koju drugu naknadu, bilo u novcu ili u naturi, koju radnik prima direktno ili indirektno.
Cilј Direktive je da uspostavi koncept dela jednake vrednosti. Vrednost rada procenjuje se i upoređuje pozivanjem na objektivne kriterijume, uklјučujući, ali ne ograničavajući se na:
1. veština, uklјučujući obrazovanje, obuku, iskustvo, znanje, međulјudske veštine, rešavanje problema, organizacione veštine; 2. napor, uklјučujući fizički, mentalni i psiho-socijalni napor; 3. odgovornost, uklјučujući odgovornost, odgovornost za lјude, dobra i opremu, informacije ili finansijske resurse; 4. radni uslovi, uklјučujući prirodu uklјučenih zadataka, organizaciono okruženje, fizičko, psihološko ili emocionalno okruženje.
Delo kojem se pripisuje jednaka vrednost je rad za koji se utvrdi da je jednake vrednosti u skladu sa takvim objektivnim kriterijumima. Procena vrednosti rada mora biti oslobođena rodnih predrasuda, pri čemu se mora voditi računa da se ne previde ili potcene karakteristike i veštine povezane sa poslom koji pretežno obavlјaju žene. Kada Direktiva bude usvojena na nivou Evropske Unije, u socijalnom dijalogu, insistiraćemo da se njene odredbe nađu u nacionalnom zakondavstvu, navodi Sekcija žena SSSS.
Responses