POLOŽAJ NOVINARA IZUZETNO TEŽAK, NAJAVLJEN POČETAK REŠAVANJA PROBLEMA
Ministarstva za rad i kulturu i informisanje će, u saradnji sa sindikatima u medijima, od početka februara iduće godine početi intenzivno da rade na iznalaženju adekvatnih normativnih rešenja u cilju unapređenja i zaštite radnih prava novinara i medijskih radnika.
Sindikati u medijima bi do tada trebalo da formiraju radnu grupu koja bi utvrdila ključne probleme, dok bi obaveza poslodavaca bila da iniciraju organizovanje udruženja poslodavaca u medijima koji će biti partneri sindikatima u pregovorima o unapređenju položaja novinara i medijskih radnika.
To je zaključak društvenog dijaloga pod nazivom „Kako do dostojanstvenog rada u medijima i odgovornog novinarstva“, koji je 30. novembra, u Palati Srbija, organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na inicijativu Sindikata novinara Srbije, a kojem su prisustvali i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Otvorivši skup, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić je istakla da treba stalno govoriti o nepravdama koji zaposleni doživljavaju od poslodavca koji svoju moć zloupotrebljavaju, posebno u medijima, „jer ako su ugrožena prava novinara ugrožena je i demokratija“.
„Ako u medijima imamo novinare i medijske radnike čija se radna i socijalna prava krše, onda imamo problem i vreme je da se razgovara o tome zašto se novinari angažuju bez ugovora o radu, zašto rade na privremeno povremenim poslovima, na određeno, zašto se ugrožava njihova i egzistencija njihovih porodica“, ukazala je ona.
Naglasivši da mediji treba da budu pokretač o ključnim temama, zamenica šefa Misije OEBS u Srbiji, Sara Gruen, naglasila je da se novinari u Srbiji nalaze u vrlo teškom položaju, da često nemaju dobre ugovore, da su im plate ispod proseka, da su frilenseri u posebnoj teškoj situaciji, dok je, istovremeno, prisutan politički pritisak na njihov rad i tabloidizacija medija.
Ona smatra da je potrebno da do promena dođe iznutra, kao i da je medijska strategija jedan od načina da se problemi prevaziđu. Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa ukazala je da u javnosti stalno slušamo o slobodi medija, dok se malo govori o ugroženosti novinara i njihovom materijalnom i socijalnom položaju, koji je izuzetno težak .
„Prekarizacija je najpogubnija u medijskoj sferi, ona onemogućuje javnu kritiku vlasti i društva jer je strah od gubitka posla najveći cenzor. Novinari su slabo plaćeni, suočavaju se sa pretnjama, prinuđeni su da rade po nekoliko poslova. Petina novinara je u statusu frilensera, samo 27 odsto novinara je zaposleno na nedređeno vreme, dok većina radi na privremeno povremenim poslovima, na određeno ili bez ugovora. Oni nemaju pravo na uvećanu zaradu, pravo na plaćeno odsustvo, prevoz, godišnji odmor, na sindikalno organizovanje, na štrajk…“
Čabarkapa je naglasila da je privatizacija uništila medije, posebno na lokalu, da se novi vlasnici ne vode javnim, već isključivo ličnim interesima, da su zaposleni u tim medijima obespravljeni, što je dovelo do gašenja čak 50 sindikalnih podružnica tog sindikata širom Srbije.
„Mi rešenje vidimo u promeni zakonske regulative, a dok se to ne dogodi potrebno je potpisati poseban kolektivni ugovor (PKU)“, istakla je Čabarkapa.
Za unapređenje položaja medijskih radnika kroz zakonodavni okvir se založila i državna sekretarka u Ministarstvu za rad Stana Božović, koja smatra da bi se mnogi problemi rešili zaključenjem PKU, ali da tome prethodi ispunjenje brojnih uslova u pogledu, pre svega, učesnika socijalnog dijaloga, odnosno utvrđivanja reprezentativnih udruženja poslodavaca i sindikata.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić ukazao je na veoma nepovoljan položaj novinara, na koji je dodatno uticala i panedmijska kriza. „Procenjujemo da je oko 10.000 ljudi angažovano na radu u medijima, da im je prosek plate oko 300 evra, da su primorani da rade više poslova, uz istovremenu prisutnu nesigurnost posla i pritisak poslodavca“.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se potpiše PKU koji bi im obezbedio bolje uslove rada, da se novinari osnaže da se sindikalno organizuju, da se uspostavi efikasnije inspekcije kako bi se suzbio rad „na crno“, kao i da se obezbedi veća nezavisnost novinara u odnosu na vlasnike.
Zamenik generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara Džeremi Dir je, u video obraćanju, ocenio da su neophodni socijalni dijalog i kolektivna prava koja će omogućiti pristojnu zaradu, regulisanje radnog vremena, udruživanja u sindikat i svih ostalih radno socijalnih prava, što je preduslov za profesionalno obavljanje novinarskog posla u Srbiji.
Redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Stanko Crnobrnja je ukazao da je gubitak poverenja u medije sveopšti, da je pravo na dezinformaciju legalizovano, da je prisutan robovlasnički odnos prema medijima i zaposlenima, kao i da nedostaje solidarnosti među novinarima, organizacijama i udruženjima koje zastupaju zaposlene u medijima.
Responses