Vladavina prava i funkcionalnost institucija od vitalnog značaja za poštovanje principa dostojanstvenog rada

­­­­­­U Briselu je 25. marta održan 13. sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora (ZKO) civilnog društva EU-Srbija. Po ranije utvrđenom redosledu na početku je razmotren proces napredovanja Srbije ka Evropskoj uniji. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, zamenik šefa misije Srbije pri EU Miloš Todorović, i šef Jedinice za Srbiju i Crnu Goru u Generalnom direktoratu za politiku proširenja Majkl Miler govorili su o aktuelnim izazovima usaglašavanja Srbije sa pravnim tekovinama i spoljno-političkim akcijama Evropske unije. Nakon otvaranja Klastera 4 u decembru 2021. godine, koje je pozdravljeno od svih članova ZKO, Srbija ima ukupno 22 otvorena pregovaračka poglavlja.

Predstavnici sindikata, poslodavaca i organizacija civilnog društva iz Srbije diskutovali su o stanju demokratije, radničkih i sindikalnih prava, građanskih, sindikalnih i medijskih sloboda, predstojećim izborima, stanju u medijima, i polarizaciji podrške učlanjenju u EU.

Predstavnici našeg sindikata su podsetili na vitalan značaj principa dostojanstvenog rada zasnovanog na pisanim ugovorima, na bezbednosti i zdravlju na radu, dostojanstvenoj i redovnoj zaradi, kao i kvalitetnijeg rešavanja tržišta rada u šta spada regulisanje rada na daljinu. Borba protiv sive ekonomije i rada na crno treba po oceni svih da ostane visoko na listi prioriteta.

Sindikati su, takodje,  konstatovali da Zakon o radu treba jačati a ne fragmentisati, da se reforme u oblasti radnih i socijalnih prava moraju temeljiti na principima za kvalitetan život i rad sadržanim u Nacionalnom programu za dostojanstven rad Međunarodne organizacije rada.

Pregled stanja u oblasti vladavine prava u Srbiji, pored predstavnika sindikata, ocenjivali su i predstavnici Evropskog ekonomsko-socijalnog komiteta i organizacija iz Srbije YUKOM i BCBP. Konstatovano je da u toj oblasti nema vidljivijih pomaka i da zakonodavni procesi nisu dovoljno transparentni i inkluzivni. Proces pridruživanja ne prate u dovoljnoj meri procesi demokratizacije društva, nezavisnosti pravosuđa niti funkcionalnost institucija.

Predstavnik Evropske Investicione Banke govorio je o perspektivama Srbije u novoj EU strategiji „Globalni put“. U periodu od 2009 – 2021. godine EIB je uložila 9,3 milijarde evra i to u: mala i srednja preduzeća, sektor transporta, vodu i kanalizacionu mrežu, industriju i dr. Time je podržano oko 900 000 radnih mesta. Sredstva za Srbiju će ubuduće biti više usmeravana u diversifikaciju energenata i smanjenje zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva.

U poslednjem delu sastanka članovi ZKO jednoglasno su usvojili Zajedničku deklaraciju (https://www.eesc.europa.eu/en/agenda/our-events/events/13th-meeting-eu-serbia-civil-society-joint-consultative-committee#downloads).

SSSS od ukupno 9 predstavnika Srbije u Zajedničkom konsultatitvnom odboru ima dva člana, potpredsednika Veća – Duška Vukovića i šefa Međunarodnog odeljenja – Bojanu Bijelović Bosanac.

Zajednički konsultativni odbor osnovan je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU i dva puta godišnje ( početkom svake godine u Briselu, a krajem godine u Beogradu) se održavaju sastanci radi praćenja procesa pridruživanja Srbije iz ugla građanskog društva.