Savez obeležio svoj dan i 119 godina postojanja

Povodom 27. aprila – Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Novom Sadu je održana svečana sednica Veća SSSS, na kojoj je obeleženo 119 godina postojanja naše organizacije.

Sednici su, pored članova Veća, Statutarnog i Nadzornog odbora, predsednika samostalnih sindikata i veća na teritoriji, prisustvovali i ugledni gosti.

Nakon što su članovi hora Osnovne škole „Slavko Rodić“, iz Bačkog Jarka, prvaci Srbije na Republičkom takmičenju horova osnovnih škola, otpevali himnu i Internacionalu, prikazan je film u kojem su sažeti istorijat i sadašnjost naše organizacije, i prikazani putokazi kojima će u budućnosti ići najveća i najbrojnija sindikalna centrala u Srbiji.

Dobrodošlicu u Novi Sad, evropsku prestonicu kulture i renoviranu salu Radničkog doma „Svetozar Marković“, “simbola sindikalnog organizovanja u tom gradu”, poželeo je predsednik Saveza samostalnog sindikata grada Novog Sada i opština, Vladimir Gvozdenović.

“Obeležavajući 119 godina SSSS, jubileja kojim se malo ko u Srbiji može pohvaliti, zvanično otvaramo i našu Veliku salu, kao krunu svega onoga što smo uradili u ovoj zgradi poslednjih nekoliko godina, zajedno sa hostelom i restoranom, koji su na raspolaganju našim članovima za edukacije”.

Danas je, prema njegovim rečima, teško i čak opasno baviti se sindikatom u Srbiji, ali je u isto vreme izazovno i nadasve časno.

“Srećni smo što se zalažemo za bolje uslove rada i veće zarade građana Srbije i svaki naš uspeh, ma koliko se nekom čini mali, nas ispunjava velikim zadovoljstvom i potkrepljuje nam veru da se zalažemo za prave vrednosti”, rekao je Gvozdenović, izrazivši uverenje da se našem sindikatu mora povratiti ugled kakav i zaslužuje, jer to dokazuje svakodnevnim radom.

Uručivši najviše priznanje tog sindikata – Prvomajsku nagradu – Sindikalnoj organizaciji samostalnog sindikata Lier Corporation, Đurđici Crvenko, Bojanu Sveteku, Sandri Ćoćkalo i Robertu Štefanidesu, Gvozdenović je rekao da se time ukazuje, pre svega, poštovanje onima koji su u današnje vreme hrabri i posvećeni sindikalnom poslu.

Zahvalivši se sindikalnim kolegama i gostima što su prisustvom uveličali našu svečanost, predsednik SSSS Ljubisav Orbović je građanima Novog Sada i sindikalnim kolegama čestitao na ovogodišnjoj tituli evropske prestonice kulture, „jer grad ne čine zgrade, mostovi i putevi koliko god značajni oni bili, već ljudi koji u njemu žive i koji ga svakodnevno grade, čuvaju i oplemenjuju svojim znanjem, ljubavlju, talentom i entuzijazmom“.

Danas, prema njegovim rečima, odajemo priznanje velikom broju požrtvovanih sindikalnih aktivista, sa zadatkom da, uprkos izazovima i preprekama, sledimo put naših predaka i borimo se za poštovanje i veća prava radnika, za bolje zarade, za bezbedan rad u zdravoj radnoj i životnoj sredini.

„U početku radničkog i sindikalnog pokreta, za svako dostignuto pravo, pravo na organizovanje, kraće radno vreme, veće nadnice, bolju zaštitu na radu, godišnji i dnevni odmor i pravo na lečenje, radnici su se izborili štrajkovima, okupljanjima, protestima, pa i žrtvama. Nažalost, i danas se ponovo borimo za osnovna prava, čak prava koja su naši preci u prošlom veku izborili“.

Orbović je upozorio da je u prošloj godini 70 radnika stradalo na radnom mestu, čime se, naglasio je, demantuju česte tvrdnje da je radna snaga najvredniji resurs koji država ima.

„Demografski podaci već dugo su poražavajući, nizak natalitet, visok mortalitet, nacija koja stari, a veliki broj mladih, radno sposobnih odlazi iz zemlje. Upozoravali smo na niske plate, nepoštovanje prava radnika, manuelne poslove bez mogućnosti usavršavanja i napredovanja, što je dovelo do masovnijih emigracija, zbog čega smo danas primorani da radnu snagu uvozimo“.

Orbovć ukazuje da su posledice kriza, ali i promovisanje fleksibilizacije rada kao modela za rast zaposlenosti već uveliko vidljive, kroz porast broja netipičnih poslova, pre svega rast broja onih koji rade od kuće, ali i drugih oblika nesigurnih poslova koji dovode do rasta broja siromašnih.

„Minimalna zarada posle neuspelih pregovora i neprihvatanja našeg predloga, odlukom vlade, u septembru prošle godine, uvećana je za 9.4%, a njena primena je započela u januaru ove godine. Dakle, računica je prosta, inflacija je i pre početka primene ’pojela’ ovo uvećanje“.

I pravo na slobodno udruživanje, iako Ustavom zagarantovano, danas je ugroženo uključujući drastične primere izričite zabrane sindikalnog organizovanja.

„Najnoviji izum su ugovori o radu, čijim se potpisivanjem novozaposleni obavezuje da se neće uključiti u sindikat, ali i sve češća korporacijska pravila kojima se sindikat zabranjuje. Cilj ovakve borbe protiv formiranja sindikata jeste dalje umanjenje svih prava radnika, bez mogućnosti da se organizovano štite“.

Sindikat je, prema rečima Orbovića, imao velika očekivanja od socijalnog dijaloga, „ali on je samo privid da se naša reč čuje“.

„U jedno sam siguran, napad na radnička prava ne može voditi Srbiju, niti bilo koju državu napred. Nema napretka bez istinskog socijalnog dijaloga ravnopravnih partnera, bez kolektivnih ugovora, pristojne zarade koja obezbeđuje život, bez bezbednog rada u zdravoj radnoj i životnoj sredini, bez poštovanja rada i radnika“.

„Ono što nam niko ne može oduzeti je pravo da se borimo, da svaki dan upozoravamo, tražimo, da svoje nezadovoljstvo iskazujemo pred Vladom Srbije i ministarstvima, pred sedištima poslodavaca, pred fabrikama u kojima se krše prava, ne poštuje Ustav i zakoni Republike Srbije“.

„Nije dovoljno da bolju budućnost želimo ili sanjamo, već je moramo sami graditi i boriti se za nju. Graditi je dostojanstvenim radom i boriti se svim sredstvima sindikalne borbe“, zaključio je Orbović, pozvavši sve sindikaliste da se pridruže Savezu samostalnih sindikata Srbije u Leskovcu, na obeležavanju Međunarodnog dana rada.

Na svečanoj sednici su, tradicionalno, uručena najviša priznanja Saveza samostalnih sindikata Srbije – „27. april“. Ovogodišnji dobitnici priznanja su Savez samostalnih sindikata Vojvodine, Samostalni sindikat poljoprivrede, prehrembene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije, Kompanija MAGNA SEATING doo Odžaci i Dragan Jekić, posthumno.

Predsednik Orbović je dobitnicima uručio priznanja Saveza, kao i bratu Dragana Jekića, a u ime laureata su se zahvalili Goran Milić i Majkl Koler.

Sednica, čiji je konferansije bio Boško Petrov, iz Sindikata Novog Sada, završena je porukom da Savez samostalnih sindikata Srbije ostaje i u budućnosti borac za prava radnika i svih građana Srbije i da, rezultat tih aktivnosti, mora biti bolja Srbija.