Hiljade belgijskih radnika pridružiće se danas sindikalnom skupu u Briselu, kako bi odbranili kupovnu moć svojih gradjana /Mari Elen Ska, Generalna sekretarka belgijskog sindikata CSC, za “Social Europe ”/

Prema anketi koju su u ponedeljak objavile neke od najvažnijih novinskih mreža u zemlji oko 64 posto Belgijanaca se plaši da neće moći da plate svoje račune za energiju. Suočeni sa porastom cena i strahom da neće moći finansijski da se izbore, većina Belgijanaca kaže da je promenila svoje ponašanje. Anketa pokazuje da skoro osam od deset Belgijanaca koristi manje struje, gasa, vode ili goriva za grejanje.

Po sadašnjim tarifama, prosečna belgijska porodica moraće da plati godišnji račun od 10.000 evra za gas i struju. To je deset puta više nego prošle godine. Ovi proračuni energetskih ekonomista u zemlji su veoma slični onima u susednim zemljama i širom Evrope. Dramatična erozija kupovne moći građana u suprotnosti je sa eksplozijom profita multinacionalnih kompanija u Belgiji, kao i u drugim zemljama. Samo dve cifre to ilustruju: Total (energetska kompanija) je ostvario izuzetan profit od 10 milijardi evra u prvom polugodištu 2022, Engie 5 milijardi evra.

Kao što naglašava iskusni ekonomista Džozef Štiglic, energetske kompanije “nisu učinile ništa da zasluže ovaj neverovatan prihod. Sve što se dešava je preraspodela od potrošača ka bogatim kompanijama za proizvodnju fosilnih goriva.” Takav je slučaj i sa drugim evropskim zemljama kao što su Španija i Italija — čak i Velika Britanija — pošto je već uvela vanredne poreze. Belgijski sindikati pozivaju svoje vlasti da visoko i hitno oporezuju super-profit energetskih industrijskih grupa i drugih kompanija prisutnih u zemlji.

Bottom of Form
[image: .] Zajednička evropska akcija biće ključna, a Evropska konfederacija sindikata je unapredila plan od šest tačaka, između ostalog pozivajući na ograničenja cena i reformu evropskog energetskog tržišta. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj takođe podržava vanredne poreze, a Evropska komisija je prošle nedelje predložila porez od 140 milijardi dolara za energetske kompanije.
Belgijski sindikati takođe zagovaraju akciju tokom jeseni za uravnoteženo povećanje minimalnih socijalnih davanja u zemlji. Bez socijalnog osiguranja više od 40 odsto belgijskih građana živelo bi ispod nacionalne granice siromaštva. Automatska indeksacija pomaže, ali čak i uz socijalnu sigurnost i automatsku indeksaciju, ne dostižu svi prag za dostojanstven život.
Zbog toga su sindikati izneli ciljane predloge o socijalnom osiguranju i budžetu za 2023. Cilj sindikata je i da zadrže osiguravajući karakter socijalnog osiguranja, a pažnju treba posvetiti i obračunu penzija.

Sindikati apeluju na vladu da ukine zakon o platama koji strogo ograničava dogovoreno povećanje plata i da vrati slobodu pregovaranja. Početkom 2022. godine belgijski sindikati pokrenuli su peticiju vladi da reformiše zakon, koju je potpisalo više od 87.000 građana, a u junu je 80.000 demonstranata izašlo na ulice da se čuje njihov glas.
Ove akcije su urodile plodom: belgijski parlament je 29. juna je uslišio zahteve tri sindikata na temu zakona o platama. Cene energenata nastavljaju da rastu, ali zakon iz 1996. sprečava pravično povećanje plata, posebno u preduzećima sa visokim profitom.