Konvencija MOR-a br. 100 – O jednakosti-nagradivanja-muske-i-zenske-radne-snage-1951

Konvencija br.100  –

O jednakosti nagrađivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti

OPŠTA SKUPŠTINA Međunarodne organizacije rada,

Sazvana u Ženevi od strane Upravnog veća Međunarodne kancelarije rada, gde se i sastala 6. juna1951. godine, na svom trideset četvrtom zasedanju,

odlučivši  usvojiti razne predloge koji se odnose na princip jednakosti nagrađivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti, pitanje koje predstavlja sedmu tačku dnevnog reda zasedanja,

odlučivši tim predlozima dati oblik  međunarodne konvencije,

Usvaja 29. juna 1951.g. sledeću konvenciju, koja će biti nazvana Konvencija o jednakosti nagrađivanja, 1951.

Članak 1.

U smislu ove Konvencije:

1. a) izraz nagrađivanje podrazumeva nadnicu ili platu običnu, osnovnu ili minimalnu i sve druge koristi koje se isplaćuju neposredno ili posredno, u novcu ili u naturi, od strane poslodavca radniku na osnovu zaposlenja ovog poslednjeg.
2. b) izraz jednakost nagrađivanja između muške i ženske radne snage za rad jednake vriednosti odnosi se na stope nagrađivanja određene bez diskriminacije u pogledu pola.

Članak 2.

1. Svaka članica će morati, na način prilagođen metodama za određivanje stopa nagrađivanja koje su na snazi, podsticati i u meri u kojoj je to u skladu sa navedenim metodama, osigurati primenu načela jednakosti nagrađivanja između muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti za sve radnike.
2. Ovo načelo biće primenjeno:
3. a) putem domaćeg zakonodavstva,
4. b) putem svakog drugog sistema određivanja nagrada ustanovljenim ili priznatim od strane zakonodavstva,

c putem kolektivnih ugovora zaključenih između poslodavaca i radnika,

1. d) ili putem kombinacije ovih raznih načina.

Članak 3.

1. Kada te mere budu takve naravi da olakšavaju primenu ove Konvencije, preduzeće se mere za podsticanje objektivne procene zaposlenja na osnovu poslova koje obuhvataju.
2. Metode koje bi trebalo primeniti kod ove procene mogu biti predmet odluka vlasti nadležnih za određivanje stopa nagrađivanja, ili, ako su stope nagrađivanja određene na osnovu kolektivnih ugovora, od strane stranaka u tim ugovorima.
3. Razlike između stopa nagrađivanja koje odgovaraju, bez obzira na pol, razlikama koje proizlaze iz jedne takve objektivne procene poslova koje treba vršiti ne trebaju biti smatrane protivne načelu jednakosti nagrađivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti.

Članak 4.

Svaka članica sarađivaće, na odgovarajući način, sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, u cilju sprovođenja odredbi ove Konvencije.

Članak 5.

Formalne ratifikacije ove Konvencije će biti dostavljene generalnom direktoru Međunarodnoe organizacije rada koji će ih registrovati.

Članak 6.

1. Ova će Konvencija biti obavezna samo za članice Međunarodne organizacije rada čija ratifikacija bude registrirovana od strane generalnog direktora.
2. Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci nakon što ratifikacije dve članice budu registrovane od strane generalnog direktora.
3. Posle toga, ova Konvencija će stupiti na snagu za svaku članicu dvanaest meseci posle datuma registracije njene ratifikacije.

Članak 7.

1. Izjave koje budu dostavljene generalnom direktoru Međunarodne kancelarije rada, skladno paragrafu 2. članka 35. Ustava Međunarodne organizacije rada, trebaju obaveštavati:
2. a) o teritorijima za koje se zainteresovana članica obavezala primeniti odredbe Konvencije bez izmene,
3. b) o teritorijima za koje se članica obavezuje primeniti odredbe Konvencije sa izmenama, i u čemu se sastoje te izmene,
4. c) o teritorijima na koje se Konvencija primenjuje, i u tim slučajevima, o razlozima zbog kojih se ne primenjuje,
5. d) o teritorijima za koje odlaže odluku za kasnije, očekujući temeljnije ispitivanje situacije u pogledu tih teritorija.
6. Obaveze spomenute u tačkama a) i b) prvog paragrafa ovoga članka smatraće se sastavnim delovima ratifikacije istog delovanja.
7. Svaka članica može se odreći, novom izjavom, svih ili samo nekih delova rezervi sadržanih u njenoj prethodnoj izjavi na osnovu tačaka b), c) i d) prvog paragrafa ovog članka.
8. Svaka članica će moći, za vreme razdoblja u toku kog ova Konvencija može biti otkazana skladno odredbama članka 10., dostaviti generalnom direktoru novu izjavu koja bi menjala u svakom pogledu svaku raniju izjavu i davala obaveštenja o situaciji na određenim teritorijima.

Konvencija MOR-a br. 102-O-minimalnoj-normi-socijalnog-obezbedenja