Konvencija br.18 – O naknadama koje se isplaćuju radnicima za profesionalne bolesti

Konvencija br.18 – O naknadama koje se isplaćuju radnicima za profesionalne

bolesti

OPŠTA  SKUPŠTINA  MeĎunarodne  organizacije  rada  koju  je  u  Ţenevi  sazvalo

Upravno veće MeĎunarodne kancelarije rada, sastavši se na svom 7. zasedanju 19. maja 1925. ,i

odlučivši prihvatiti odreĎene predloge u vezi s naknadama za profesionalne bolesti, a

što je prva tačka dnevnog reda zasedanja, i

odlučivši ovim predlozima dati oblik meĎunarodne konvencije;
usvaja 10. juna 1925. godine sledeću konvenciju pod nazivom Konvencija o naknadi

štete radnicima (profesionalne bolesti) iz 1925. na ratifikaciju članicama MeĎunarodne organizacije rada u skladu s odredbama Statuta MeĎunarodne organizacije rada:

Članak 1.
1.  Svaka  članica  MeĎunarodne  organizacije  rada  koja  ratifikuje  ovu  Konvenciju

obavezuje se da će radnicima koji postanu nesposobni za rad zbog profesionalne bolesti ili, u slučaju smrti koja nastupi kao posledica takve bolesti, osobama koje su oni uzdrţavali, osigurati naknadu u skladu s opštim načelima nacionalnog zakonodavstva koja se odnose na naknadu u slučaju industrijskih nesreća.

2.  Iznos  takve  naknade  ne  sme  biti  manji  od  iznosa  propisanog  nacionalnim

zakonodavstvom za povredu koja proizlazi iz industrijske nesreće. Uzimajući u obzir prethodnu odredbu, prilikom utvrĎivanja, u svojim nacionalnim zakonima i drugim propisima uslova pod kojima će naknada za navedene bolesti biti isplaćena, te prilikom primene na navedene bolesti svojih zakona i drugih propisa kojima se ureĎuje pitanje naknade u slučaju industrijskih nesreća, svaka članica moţe usvojiti one izmene i dopune koje smatra primerenim.

Članak 2.
Svaka  članica  MeĎunarodne  organizacije  rada  koja  ratifikuje  ovu  Konvenciju

obavezuje se da će profesionalnim bolestima smatrati one bolesti i trovanja koja su prouzrokovana supstancama navedenim u priloţenoj tablici, kada takve supstance ili trovanja utiču na radnike zaposlene u trgovini ili industrijama navedenim u suprotnoj koloni priloţene tablice, te proizlaze iz rada u preduzećima obuhvaćenim navedenim nacionalnim zakonodavstvom.

 

TABLICA
Popis bolesti i toksičnih supstanci

 

Popis odgovarajućih industrija i procesa

 

Trovanje olovom, njegovim  legurama ili spojevima

 

Obrada rude koja sadrţi olovo, njihove posledice uključujući olovni pepeo u fabrikama cinka.

 

Topljenje starog cinka i olova u ingotima.

 

Izrada predmeta od livenog olova ili od olovnih legura.

 

Zaposlenost u poligrafskim industrijama.

 

Proizvodnja olovnih spojeva.

 

Proizvodnja    i    popravljanje    električnih akumulatora.

 

Priprema  i  korištenje  emajla  koji  sadrţi olovo.

 

Poliranje pomoću olovnih    strugotina ili kita u prahu  s olovnim sadrţajem.

 

Svi slikarski radovi koji uključuju pripremu i rukovanje premazima, lepilima ili bojama koje sadrţe olovne pigmente.

 

Trovanje ţivom, amalgamima, spojevima njihove posljedice

 

Obrada ţivine rude.

 

 

Članak 3.
Sluţbene  ratifikacije  ove  Konvencije  će  se,  pod  uslovima  utvrĎenim  Statutom

MeĎunarodne  organizacije  rada,  saopštiti  generalnom  direktoru  MeĎunarodne kancelarije rada radi registracije.

Članak 4.
1. Ova Konvencija stupa na snagu onog datuma kada kod glavnog direktora   budu

registrovane ratifikacije dve članice MeĎunarodne organizacije rada.

 
Proizvodnja ţivinih spojeva.

 

Proizvodnja     mernih     i     laboratorijskih ureĎaja.

 

Priprema sirovine za izradu  šešira.

 

Pozlata u vatri.

 

Korišćenje  ţivinih  pumpi  u  proizvodnji električnih sijalica.

 

Proizvodnja      fulminata      sa      ţivinim upaljačima.

 

Infekcija antraksom

 

Rad sa ţivotinjama zaraţenim antraksom.

 

Rukovanje s ţivotinjskim leševima ili delovima takvih leševa, uključujući koţu, kopita i rogove.

 

Utovar i istovar ili prevoz  robe.

 

 

2. Ona obavezuje samo one članice čije su ratifikacije registrovane u MeĎunarodnoj

kancelariji rada.

3. Nakon toga, ova Konvencija stupa na snagu u odnosu na svaku članicu onog

datuma kada je njena ratifikacija registrovana u MeĎunarodnoj kancelariji rada.

Članak 5.
Čim ratifikacije dve članice MeĎunarodne organizacije rada budu registrovane u

MeĎunarodnoj kancelariji rada, generalni direktor MeĎunarodne kancelarije rada će to notifikovati svim članicama MeĎunarodne organizacije rada. On će im takoĎe notifikovati registraciju svih ratifikacija koje mu naknadno saopšte članice Organizacije.

Članak 6.
Uzimajući u obzir odredbe članka 4., svaka članica koja ratifikuje ovu Konvenciju

obavezuje se primenjivati odredbe članaka 1. i 2. najkasnije od 1. januara 1927. i preduzimati sve potrebne mere kako bi osigurala sprovoĎenje tih odredbi.

Članak 7.
Svaka članica MeĎunarodne organizacije rada koja je ratifikovala ovu Konvenciju

obavezuje se da će je primenjivati na svoje kolonije, posede i protektorate, u skladu s odredbama članka 35. Statuta MeĎunarodne organizacije rada.

Članak 8.
Članica koja je ratifikovala ovu Konvenciju moţe je otkazati nakon isteka roka od pet

godina od datuma kada je Konvencija stupila na snagu, izjavom koju dostavlja generalnom direktoru MeĎunarodne kancelarije rada radi registracije. Takav otkaz proizvodi pravni učinak godinu dana nakon datuma kada je registrovan u MeĎunarodnoj kancelariji rada.

Članak 9.
Najmanje jednom u deset godina, Upravno veće MeĎunarodne kancelarije rada Opštoj

skupštini  će  podneti  izveštaje  o  primeni  ove  Konvencije  i  razmotriti  potrebu uvrštavanja pitanja njene revizije ili izmene na dnevni red Skupštine.

Članak 10.
Engleski i francuski tekst ove Konvencije jednako su verodostojni.

Konvencija MOR-a br. 18-O-obestecenju-zbog-oboljenja-od-profesionalnih-bolesti

Related Articles

Responses

Ostavite komentar